Author Archive

Poziv

Written by admin on 6. августа 2022.. Posted in Некатегоризовано

Written by admin on 6. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

Odluka

KAPADOKIJA, ERDŽIJAS, TROJA, EFES, PAMUKALE

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

Erdžijas

Erdžijas Dag 3916 mnv

19.09.2022.-30.09.2022.godine

Ponedeljak-Petak

Turske turističke atrakcije sežu još dalje od grada na Bosforu i atraktivne turske obale. U srcu Anadolije je smeštena ušuškana oblast Kapadokija, jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u Turskoj, koju godišnje poseti oko dva i po miliona turista iz čitavog sveta. Ono što privlači posetioce je kombinacija prirodne lepote i jedinstvene arhitekture, nastale usled delovanja vulkanskih lava, jakih vetrova i obilnih kiša.

Ovi prizori deluju čarobno u proleće i leto, pa ukoliko još niste odlučili koja je vaša idealna destinacija za putovanja ove godine, u nastavku teksta vam predstavljamo nekoliko razloga zbog kojih to treba da bude Kapadokija.

Regija Kapadokija je smeštena na površini od 80 km2, između tri ugašena vulkana – Erdžijes, Guldag i Hasandag. Nanosi lave koji su tekli ovim predelima u prošlosti, uz uticaj jakih vetrova i kiše, formirali su fascinantne kamene strukture, neobične formacije stena sačinjenih od belog vulkanskog pepela i prirodni pejzaž koji je jedinstven u čitavom svetu.

Trag na ovom mestu je ostavila i ljudska ruka, tako što su drevni stanovnici Kapadokije primitivnim oruđem klesali stene u kojima su stvarali svoje domove, crkve, manastire i skloništa, ali danas na ovim mestima postoje i ugostiteljski objekti. Istanbul se smatra gradom sa unikatnim restoranima, ali ručak i turska kafa u stenama sa pogledom na bele pejzaže Kapadokije, definitivno važe za najlepše iskustvo turista koji su ovo isprobali.

Najstariji dokazi o nastanjivanju Kapadokije ukazuju na Hrišćane, koji su u 2. veku bežeći od Rimljana svoje sklonište pronašli upravo u stenama i kamenim formacijama u Kapadokiji. Da nije reč o običnom mitu, potvrđuju i brojni podzmeni gradovi koji su pronađeni na ovom području, kao i crkve i manastiri smešteni u stenama.

Posetiocima se pruža mogućnost da odsednu u hotelima u stenama i posete verske objekte sagrađene u njima, jer su oni ti koji pružaju najverodostojniju sliku i priliku nekadašnjeg života u Kapadokiji. Kapadokija je poznata i kao “zemlja svetaca”. Smatra se rodnim mestom Svetog Đorđa i Svetog Grigorija.

Zbog staropersijskog značenja reči Kapadokija, ovu oblast nazivaju “zemljom lepih konja…” a tome dodaju i “…vilinskih dimnjaka”. Vilinski dimnjaci su metafora za kupe i pečurke od belog kamena koje su prirodno “izronile” iz peskom prekrivene zemljine površine sa jednom ili više kapa na svom vrhu. Ovi ukrasi su lako uočljivi u Kapadokiji, i predstavljaju prirodnu dekoraciju kakvu ljudska ruka još nije uspela da izradi.

Oblast je najpoznatija po naseljenim gradovima Nevšehir, Urgup, Avanos i Goreme, a najveću atrakciju predstavljaju tri podzemna grada: Derinkuju, Ozkonak i Kajmakli. U okviru naseljenih mesta u Kapadokiji, moguće je videti neverovatan spoj tradicije i modernih simbola koji uglavnom dolaze sa turistima. Moguće videti dobar automobil i elegantno odevene ljude, uglavnom turiste, dok su kuće i hoteli u središtu Kapadokije smešteni upravo u stenama, a lokalni stanovnici koji jašu magarce i konje su takođe uobičajena pojava.

U navedenim naseljenim mestima je moguće posetiti komplekse džamija, hamama, otomanske citadele i druge zanimljive sadržaje, ali turisti naročito izdvajaju grad Goreme, koji je poznat po predelu vilinih dimnjaka i velikom broju podzemnih gradova. Goreme je najpoznatiji po muzeju na otvorenom. U pitanju je kompleks hrišćanskih crkava u stenama, a u njima je moguće videti freske koje su proglašene za neke od najlepših primeraka rane hrišćanske umetnosti. Ovo je samo jedan od razloga zbog čega se Goreme od 1985. godine nalazi na listi UNESCO-ve kulturne baštine.  

Po svom sadržaju se izdvaja i Urgup, koji predstavlja najmoderniji deo Kapadokije s obzirom na to da, pored prirodnih lepota nudi, i odlične mogućnosti za dobar provod, uživanje u kafićima i kupovinu u raznim prodavnicama.

Pamukkale izgledaju kao dvorac od pamuka.

Tokom hiljada godina, ovaj mineral je formirao bazene bele vode poznate širom sveta po svojim lekovitim svojstvima.

Pamukkale je ušuškan u brdima provincije Denizli na jugozapadu Turske. Nalazi se na oko 19 km od grada Denizlija.

Nalazi se u turskoj regiji unutrašnjeg Egeja, u dolini reke Menderes i mesto ima lepu temperaturu tokom većeg dela godine.

Turska je veoma velika zemlja i većina ljudi koji posećuju zemlju ne stižu do vrućih bazena Pamukala jer se nalazi prilično daleko od glavnog grada Turske.

Postoji toliko različitih razloga zašto Pamukkale vredi posetiti. Pre svega, toliko je drevne istorije i misterije oko Pamukkala.

Tokom vekova, za tople vode Pamukkala se uvek govorilo da imaju neka lekovita svojstva.

Postoji legenda koja govori o mladoj ružnoj devojci koja je živela u malom selu blizu Pamukkala. Bila je toliko ružna da niko nije hteo da bude sa njom. Postala je toliko očajna i usamljena da je poželela da se ubije.

Skočila je sa najviše kaskade, ali umesto da bude smrvljena, pala je u jedan od vodenih bazena.

Magične moći vode oprale su njene tuge i postala je veoma privlačna devojka.

Kada je izašla iz bazena, upoznala je gospodara Denizlija i on je bio toliko opčinjen njenom lepotom da se zaljubio u nju i zamolio je da se uda za njega. Živeli su srećno zauvek.

Turci kažu da će kupanje u bazenima izlečiti bolesti kao što su nutricionistički i hronični poremećaji, problemi sa varenjem i cirkulacijom, očne i kožne bolesti itd. Zbog toga su Pamukkale od davnina cvetno lečilište. Čak se i Kleopatra kupala u isceliteljskim bazenima.

Osim lekovitih svojstava vode, pamučni bazeni Pamukkalea okruženi su nekim prekrasnim ruševinama i istorijskim lokalitetima.

Jedna od ovih lokacija je drevni grčki grad Hijerapolis koji se nalazi iznad bazena.

Ruševine Hijerapolisa još uvek stoje iznad toplih izvora Pamukkala…

Hijerapolj je pretvoren u banju u 2. veku pre nove ere. Postao je centar za lečenje gde su lekari koristili termalne izvore kao tretman za svoje pacijente.

    Hiljade ljudi došlo je da se okoristi bazenima sa lekovitom vodom.

Grad je rastao i postao veoma bogat. Ali tokom prošlosti bilo je mnogo zemljotresa i na kraju se grad nikada nije u potpunosti oporavio i potpuno je napušten oko 14. veka.

U 20. veku putnici su ponovo otkrili drevni grad i topli izvori su ponovo postali poznati.

Ефес (грч. Ἔφεσος [Ephesos], тур. Efes) је антички грчки град у данашњој Турској. У њему се налазило једно од седам светских чуда, храм посвећен грчкој богињи Артемиди.

Судећи по старим легендама, Ефес су основале жене ратнице, познате као Амазонке. За име града се сматра да потиче од речи „апас“, име града у „Краљевству Арзава“, што у преводу значи „Град Мајке Богиње“. Ефес је насељен још од краја бронзаног доба, али је своју локацију мењао неколико пута током своје историје у сагласности са обичајима и потребама. Највероватније је да су Каријани и Лележани били међу првим становницима града. Мисли се да су Јонске миграције почеле око 1200. п. н. е. По предању, град је основан по други пут од стране Андрокла, сина Кодра, краља Атине, на обали места где се Кајстер улива у море. Јонски градови који су настали почетком јонских миграција ујединили су се у конфедерацију под вођством Ефеса. Регион је уништен за време инвазије Цимериана почетком 7. века п. н. е. Под владавином Лидијалидијских краљева, Ефес је постао један од најбогатијих градова у медитеранском свету. Пораз лидијског краља Креза од Кира, краља Персије, отворио је пут за персијску хегемонију дуж целог приобалског региона Егеја. Почетком 5. века п. н. е. када су се јонски градови побунили против Персије, Ефес се брзо одвојио од осталих градова, и тако успео избећи уништење.

Ефес је остао под персијском владавином све до доласка Александра Великог 334. пре н. е, који је ушао у Ефес после 50 година мирног времена. Лизимах, који је био један од дванаест генерала Александра Великог и који је постао владар региона после Александрове смрти, решио је да обнови и развије град, који је назвао Арсинеја, по његовој жени Арсиное. Изградио је нову луку и одбрамбене зидове на планинама Панајир и Булбул, померајући цео град југозападно. Увидевши, међутим, да Ефешани нерадо напуштају свој стари град, блокирао је систем за наводњавање за време једне велике олује уништавајући куће и терајући становнике да се преселе. 281. п. н. е. град је поново основан под именом Ефес и постао један од најважнијих трговачких лука на Медитерану. У Ефесу је рођен и живео познати филозоф Хераклит.

129. п. н. е. Римљани су искористили услове тестамента Атала, краља Пергама, од кога су наследили краљевство и сјединили га у римску империју као азијску провинцију. Антички извори указују да је у то време град имао 200.000 становника. У првом веку п. н. е. услед великих пореза уведених од стране римске владе народ је прихватио Митридата као свог спасиоца. Подржао га је у његовом отпору против римске власти, па је 88. п. н. е. изведен масакр над становништвом латинског говора у граду, што је потом угушено од стране римске армије предвођене Сулом. Зграде, којима се дивимо и данас, су из периода за време и после владавине цара Октавијана Августа. По документованим записима, град је претрпео озбиљна оштећења за време земљотреса у 17. веку. Међутим, после тога, Ефес је постао значајни центар трговине. Историчар Аристио описује Ефес као град који је познат у народу као главни трговачки центар у Азији. Он је исто био и водећи политички и интелектуални центар који је други по реду у Егеју имао школу филозофије. Од почетка 1. века Ефес су посећивали хришћански следбеници који су се трудили да прошире хришћанску веру у јединственог Бога и који су бежали од римских прогонитеља. Осим што је уживао у привилегованом положају лежећи између истока и запада искомбинованом са изврсном климом, град је умногоме добио на важности захваљујући чињеници да је био центар култа Артемиде.

Као град који је живео напредним животом, имао висок стандард, разноликост демографког састава и разгранату политеистичку културу, за хришћане је представљао идеалну базу у региону. Из писаних извора зна се да је Свети Павле боравио у граду пуне три године, од своје 65. до 68., и да је управо овде држао проповедничке службе и призивао слушаоце да прихвате веру у Бога. Говорио је да Бог нема дом направљен од људских руку и да је он присутан свуда и увек. Ово је јако узнемирило занатлије које су сакупиле огромно богатство производњом златних и сребрних статуа Артемиде. Занатлија по имену Димитар који је производио сребре производе узбунио је народ и повео хиљаде Ефешана на позориште где су погрдно узвикивали и каменовали Светог Павла и његова два пријатеља притом певајући: „Велика је Артемида из Ефеса!“. Маса је била толико револтирана да су Павле и његови пријатељи једва успели побећи. Његова писма говоре да је Павле неко време био затвореник у Ефесу.

У Ефесу је настало Јеванђеље по Јовану.

Troja, ili Ilij (starogrčki: Τροία [Troía] ili Τροίας [Troías], ili Ίλιον [Ílion] ili Ίλιος [Ílios]; latinskiTroia, ili IliumturskiTruva ili Troya), je legendarni grad i poprište Trojanskog rata, koji je dijelom opisan u Homerovoj Ilijadi, epskoj pjesmi na starogrčkom sastavljenoj u 9. ili 8. stoljeću pne.

Osim toga, Troja je ime jednog arheološkog nalazišta na navodnoj lokaciji homerske Troje u Maloj Aziji, danas u sjeverozapadnoj Turskoj, u blizini morske obale jugozapadno od Dardanela pod planinom Idom.

Pod vladavinom rimskog cara Augusta sagrađen je novi grad Ilium na mjestu koje su mnogi smatrali lokacijom legendarnog Ilija. Grad je cvao do utemeljenja Konstantinopola, a pod Bizantom je propadao. Rimski grad Celeia (današnje Celje u Sloveniji) neki su pisci nazivali Troia secunda („druga Troja“).

Njemački je arheolog Heinrich Schliemann iskapao u tom području u 1870-ima. Kasnija su iskapanja otkrila više gradova sagrađenih u različitim razdobljima. Jedan od ranijih gradova (Troja VIIa) često se navodi kao homerska Troja, ali ta je tvrdnja i dalje sporna.

Schliemannov najspektakularniji nalaz je bio t.zv. Prijamovo blago (tako ga je nazvao sam Schliemann). Ali još u vrijeme njegovog života su se pojavile prve

naznake da bi zlatno blago moglo biti oko 1.000 starije nego što je Schliemann pretpostavljao.

Novija iskapanja su pronašla tragove puno starijeg naseljavanja tog područja koja sežu u 5 tisuća godina pne.

Polazak: 19.09.2022.godine u 06:00h,sa kružnog toka u centru grada.

Povratak:   30.09.2022.godine oko 21h na kružni tok u centru grada.

Prevoz:   Svako svojim prevozom. Vozimo auto putem E400

Smeštaj:  Hosteli,kampovi,hoteli.

Ishrana:  Iz ranca, a može i  kupovinom u prodavnicama i restoranima.

Oprema: Planinarske cipele, mali ranac,kapa,toplija garderoba,štapovi za hodanje,kamašne,dereze,cepin,slojevito oblačenje,zaštita od vetra,kiše i sunca,astro folija,čeona lampa,prva pomoć, ziherne, rezervne pertle,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.

Dokumenta: Pasoš,zdrastvena knjižica,planinarska knjižica sa plaćenom članarinom za 2022.godinu.

Plan:  1.dan- Putovanje od Požarevca do Istambula. Noćenje u hostelu. Slobodno veče u gradu.

           2.dan- Putovanje od Istambula do Ankare. Noćenje u hostelu. Slobodno popodne u Ankari.

           3.dan- Putovanje od Istambula do Kajserija. Noćenje u hostelu. Slobodno popodne u gradu.

           4.dan- Obilazak gradova Goreme i Avanos, koji se nalaze u blizini Kajserija. Noćenje u hostelu.

           5.dan- Vožnja do skijališta na Erdjijasu. Celodnevni uspon i spust na Erdžijas Dag 3916mnv. Staza je duga 21km sa 1800m uspona. Pri kraju malo zahtevnija. Povratak u Kajseri i noćenje.

           6.dan- Vožnja od Kajserija do Denizla. Obilazak lokaliteta Pamukale i banje Hijaropolis. Smeštaj u hostelu i noćenje.

           7.dan- Transver do Kušadasija i smeštaj u hotelu. Sledeća tri dana smo u ovom poznatom Turskom letovalištu.

           11.dan- Obilazak arheološkog lokaliteta “Efes” koje se nalazi u blizini Kušadasija. Nastavak vožnje do lokaliteta “Troja”. Obilazak lokaliteta.

           12.dan.- Povratak za Požarevac, gde stižemo u kasnim večernjim časovima.

Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 2100 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima.Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije kao i za vodiče za vođenje via ferrata(po međunarodnim standardima).Veliko visokogorsko iskustvo,sa preko 160 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,dva vrha preko 4000 mnv,dva vrha preko 5000mnv  i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima. Sportista Braničevskog okruga za 2017. i 2021. godine. Kategorisan  od strane Planinarskog saveza Srbije 2017.godine u sportistu nacionalnog ranga.

Svi učesnici,koji su hronični bolesnici,dužni su da ponesu lekove na akciju,a prilikom prijave ,da se deklarišu!!!

Svi učesnici na akciji,učestvuju na sopstvenu odgovornost!!!

Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Lepo vreme i dobro druženje i planinarenje,želi vam planinarski vodič Zoran Pavlović i Planinarski klub Vukan!

Organizator i voidič

Organizator i vodič: Zoran Pavlović

telefon za prijave: 063/83 84 888 i 060/ 0 556 536

mail: pavloviczoran75@gmail.com

fb: https://www.facebook.com/zoran.pavlovic.16

Viber: Zoran Pavlović

Akontaciju možete uplatiti na br.tek.rač.             

265-0000000301626-42, Raiffeisen banka-Zoran Pavlović

Kosmaj

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

Kosmaj 626 mnv

01.10.2022.godine Subota

Kosmaj je planina u Šumadiji i nalazi se u blizini Mladenovca. Posle Avale, ovo je druga najniža šumadijska planina. Najviši vrh planine Kosmaj dostiže 626 metara nadmorske visine. Na planini se ističu 3 vrha, a to su Mali, Goli i Rutavi. Glavni greben Kosmaja je polumesečastog oblika i pruža se u pravcu jugozapad-severoistok. Iako ova planina spada u grupu niskih planina, zahvaljujući svom izgledu u vidu ostrva dominira u ovom delu Šumadije.

Polazak: 01.10.2022.godine u 07:00h,sa kružnog toka u centru grada.

Povratak:   01.10.2022.godine oko 21h na kružni tok u centru grada.

Prevoz:   Svako svojim prevozom. Vozimo auto putem D5800

Smeštaj: Nema. Jednodnevna akcija.

Ishrana:  Iz ranca, a može i  kupovinom u prodavnicama i restoranima.

Oprema: Planinarske cipele, mali ranac,kapa,toplija garderoba,štapovi za hodanje,kamašne,dereze,cepin,slojevito oblačenje,zaštita od vetra,kiše i sunca,astro folija,čeona lampa,prva pomoć, ziherne, rezervne pertle,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.

Dokumenta: Lična karta, zdrastvena knjižica,planinarska knjižica sa plaćenom članarinom za 2022.godinu.

Plan: Jutarnje putovanje do sela Koraćica. Od ovog sela krećemo u šetnju Kosmajem. Na strazi su nam i dva manastira “Pavlovac” i “Kasteljan”. Kasnije izlazimo do osmatračnice i samog vrha kod spomenika. Staza je laka i prilagođena svim uzrastima. Kondiciono 4/10, Tehnički 3/10. U povratku svraćamo u neku od pečenjara.

Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 2100 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima.Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije kao i za vodiče za vođenje via ferrata(po međunarodnim standardima).Veliko visokogorsko iskustvo,sa preko 160 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,dva vrha preko 4000 mnv,dva vrha preko 5000mnv  i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima. Sportista Braničevskog okruga za 2017. i 2021. godine. Kategorisan  od strane Planinarskog saveza Srbije 2017.godine u sportistu nacionalnog ranga.

Svi učesnici,koji su hronični bolesnici,dužni su da ponesu lekove na akciju,a prilikom prijave ,da se deklarišu!!!

Svi učesnici na akciji,učestvuju na sopstvenu odgovornost!!!

Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Lepo vreme i dobro druženje i planinarenje,želi vam planinarski vodič Zoran Pavlović i Planinarski klub Vukan!

Organizator i voidič

Organizator i vodič: Zoran Pavlović

telefon za prijave: 063/83 84 888 i 060/ 0 556 536

mail: pavloviczoran75@gmail.com

fb: https://www.facebook.com/zoran.pavlovic.16

Viber: Zoran Pavlović

Akontaciju možete uplatiti na br.tek.rač.             

265-0000000301626-42, Raiffeisen banka-Zoran Pavlović

TAORSKA VRELA

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

Valjevske planine Taorska vrela

02.10.2022.godine Nedelja

Taorska vrela se nalaze na teritoriji grada Valjeva u Donjem Taoru, nedaleko od puta za Makovište. U ovom prirodnom prostoru, nekad je postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo samo nekoliko. U podnožju krečnjačkog platoa, na jugoistočnom kraju sinklinalne doline, sa severne strane oivičenog vertikalnom liticom visine 5, širine pri dnu 3 m, iz pećinskog otvora izbija vrelo. Na relativno kratkom rastojanju preko nataloženih bigrenih naslaga, stvoreni su brojni slapovi i vodopadi. Vrela se ulivaju u reku Skrapež, kojoj je izvorište ispod planine Povlen.Do vrela se može doći iz Valjeva putem koji ide preko Lelića i Mravinja.

Područje Taorskih vrela je prepoznatljivo po vrelskoj pećini u podnožju krečnjačkog odseka, odakle izvire glavno vrelo, i široj izvorišnoj zoni sa više malih periodskih izvora.[2] Nizvodno od glavnog vrela nataložena je najveća akumulacija bigra u ovom delu Srbije. Ona je ispresecana mnoštvom živopisnih kaskada i slapova, sa ostacima nekadašnjih vodenica, koji se završavaju vodopadom na ušću Vrelskog potoka u Skrapež, visine oko 4,5 m.

Polazak: 02.10.2022.godine u 06:00h,sa kružnog toka u centru grada.

Povratak:   02.10.2022.godine oko 21h na kružni tok u centru grada.

Prevoz:   Svako svojim prevozom. Vozimo auto putem D2900

Smeštaj: Nema. Jednodnevna akcija

Ishrana:  Iz ranca, a može i  kupovinom u prodavnicama i restoranima.

Oprema: Planinarske cipele, mali ranac,kapa,toplija garderoba,štapovi za hodanje,kamašne,dereze,cepin,slojevito oblačenje,zaštita od vetra,kiše i sunca,astro folija,čeona lampa,prva pomoć, ziherne, rezervne pertle,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.

Dokumenta: Lična karta, zdrastvena knjižica,planinarska knjižica sa plaćenom članarinom za 2022.godinu.

Plan: Jutarnje putovanje do sela Donji Taor. Višesatni obilazak ovog prirodnog spomenika Valjevskog kraja. Staza je lagana i prihvatljiva za sve uzraste. Kondiciono 4/10, Tehnički 4/10. Nakon obilaska ovog lepog ambijenta, svraćamo u Valjevo. U to vreme se u Valjevu održava festival čvaraka. Povratak u Požarevac u večernjim časovima.

Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 2100 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima.Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije kao i za vodiče za vođenje via ferrata(po međunarodnim standardima).Veliko visokogorsko iskustvo,sa preko 160 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,dva vrha preko 4000 mnv,dva vrha preko 5000mnv  i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima. Sportista Braničevskog okruga za 2017. i 2021. godine. Kategorisan  od strane Planinarskog saveza Srbije 2017.godine u sportistu nacionalnog ranga.

Svi učesnici,koji su hronični bolesnici,dužni su da ponesu lekove na akciju,a prilikom prijave ,da se deklarišu!!!

Svi učesnici na akciji,učestvuju na sopstvenu odgovornost!!!

Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Lepo vreme i dobro druženje i planinarenje,želi vam planinarski vodič Zoran Pavlović i Planinarski klub Vukan!

Organizator i voidič

Organizator i vodič: Zoran Pavlović

telefon za prijave: 063/83 84 888 i 060/ 0 556 536

mail: pavloviczoran75@gmail.com

fb: https://www.facebook.com/zoran.pavlovic.16

Viber: Zoran Pavlović

Akontaciju možete uplatiti na br.tek.rač.             

265-0000000301626-42, Raiffeisen banka-Zoran Pavlović

Maglić

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

07. – 08. 09. oktobar 2022. godine.

Maglić je dinarska planina koja se nalazi između Bosne i Hercegovine (Republika Srpska) i Crne Gore. Najviši vrh ove planine je Veliki Vitao (2396m) i nalazi se u Crnoj Gori, a najviši vrh Bosne i Hercegovine je takođe Maglić sa visinom od (2386m). Planina se nalazi na oko dvadeset kilometar jugozapadno od Foče uz samu granicu BiH i Crne Gore.Sa zapadne strane, protiče reka Sutjeska, na jugozapadu je planina Volujak, na severoistoku su joj reke Drina i Piva, a na jugoistoku planina Bioč. Gornja šumska granica je na oko 1600m, a iznd su pašnjaci, grebeni i visoravni. Najpoznatije visiravni su Vučevo, Rujevac, Snježnica, Prijevor i Mratinjska gora. Na Magliću se nalazi i Perućica najveća prašuma u Evropi i veliki cirk Urdeni dolovi sa Trnovačkim jezerom na 1517mnv. Podnožje planine i sve padine su bogate vodom sa mnogo izvora. Najbodatiji je Carev do koji nikada ne presušuje.

Program akcije:
Petak, 07. oktobra 2022. godine

– polazak 06:00 časova sa kružnog toka u centru Požarevca. Imaćemo nekoliko usputnih pauza.
– vožnja je dnevna preko Kragujevca, Čačka, Užica, Višegrada, gde se zadržavamo dva sata, zatim nastavljamo preko Goražda i Foče do Tjentišta. U po podnevnim satima dolazak kod domaćina, smešanje u sobe i slobodno po podne. Smeštaj je u Foči. Putovaćemo kombi prevozom (8+1) ili (12+1). Maršuta je D9800 ili D6900.

Subota 08. oktobar 2022.

  • Ustajanje u 05:00 časova, doručak i priprema za pešačenje
    Polazak iz smeštaja je u 06:00. Vožnja je preko Tjentišta (560mnv), do visoravni „Prijevor“ (makadamskim putem 24km). Zaustavljanje na Dragoš sedli (1275mnv) – obilazak vidikovca sa kojeg se najbolje vidi vodopad Skakavac visine (70m) na reci Perućici. Sa Prijevora (1680mnv) kreće uspon. Nakon približno tri sata je izlazak na najviši vrh u Bosni i Hercegovini. Zadržavanje na vrhu oko trideset minuta.
    Dužina staze prilikom uspona je oko 3 km, a visinska razlika 700m.
    Učesnici koji ne žele da idu na vrh Maglić, mogu se prošetati do Trnovačkog jezera (5km) gde će sačekati grupu koja ide na uspon. Postoji mogućnost da nam stvari prenesu konji do jezera, to je dodatni trošak.
    Povratak sa vrha je preko Carevog Dola do Trnovačkog jezera(1525 mnv), gde podižemo logor, i družimo se do kasno u noć.
    Od vrha do Trnovačkog jezera ima 11km, i oko tri sata i trideset minuta hodanja, a od Trnovačkog jezera do Prijevora (5) km, manje od dva sata hodanja.
    nedelja 09. oktobar 2021. godine
    Ustajanje nije precizirano.
    Posle doručka pakovanje logora i polazak peške do Prijevora sa svom opremom ili da nam konji opet prenesu, gde nas čeka prevoz koji nas vraća do smeštaja, pakujemo stvari u automobile , malo odmorimo, pozdravimo sa domaćinima i krećemo nazad za Srbiju.
    Oprema: Planinarska, visokogorska (Planinarske cipele, šlem, (pojas i dva karabinera ko smatra da će mu trebati), štapovi, kamašne,kapa, rukavice obavezno jer ćemo se držati za sajlu i stenu, kabanica, rezervna presvlaka, čeona lampa, pribor za higijenu, zaštita od sunca i insekata, šator, vreća za spavanje, podloška, pribor za jelo i primus.
    Ishrana: Iz ranca dok ne siđemo na jezero gde ćemo sami previti ručak i večeru. Poneti po želji
    Troškovi: Cena ove planinarske akcuje će se formirati prema broju prijavljenih učesnika i biće saopštena svakom ko je zainteresovan. Ulaz u nacionalni park ( na dva mesta)i prevoz tereta konjima do jezera, plaćamo na licu mesta.

Prijave bez akontacije su ne važeće. U slučaju odustajanja od putovanja, obavezno se mora naći zamena, u protivnom akontacija se ne vraća. Prijavljivanje sa akontacijom od 6000 dinara je obavezno zbog sigurnostii traje do 25.septembra 2022. godine.
Informacije i prijave: telefonom, ili na sastancima P.K. Vukana, utorkom od 20 časova.
Uz prijavu dostaviti broj telefona, broj pasoša ili lične karte, datum rođenja, broj planonarske knjižice sa plaćenom članarinom za 2022. godinu i naziv kluba čiji ste član
Važne napomene: svaki učesnik akcije učestvuje na sopstvenu odgovornost; Vodič i organizator akcije, zadržava pravo izmene programa u slučaju nepredviđenih okolnosti.

Vodič i organizator: Draško Najdanović; tel: 065/24-00-733; MB 559 UIAA

Komovi

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

Crna Gora – od 21. do 23. oktobra 2022.
u organizaciji P.K. „Vukan“ iz Požarevca
Komovi predstavljaju kompaktan i izdvojeni planinski masiv na severoistoku Crne Gore. Na karti deluje kao da su deo venca Prokletija, ali Komovi su priča za sebe, alpski venac u malom i predstavljaju izuzetno atraktivan mikro prostor koga čine samo jedana lednička dolina Međukomlje, oko koje se uzdižu tri moćna vrha: Kučki kom, (2487), Vasojevićki kom, (2460) i Ljevorečki kom, (2461)mnv. Ovaj poslednji je severni vrh Kučkog Koma. Postoji i takozvani Srednji Kom, koji nema neku tradiciju. Međukomlje se spušta na stočarske platoe Štavnu, Rogam, Ljuban i Carine. Severna strana Komova je naseljena Vasojevićima, a sa južne Kučima, tradicionalnim crnogorsakim plemenima. Baza za obilazak Komova je Štavna i ima dve opcije za pozicioniranje. Prva je, eko-katun, a druga je kod Mikše Ćulafića koji je i preko zime na planini. Do Štavne se dolazi asfaltnim putem na 1700mnv. preko Kraljevlja, Novog Pazara i Berana.

Polazak: 21.10.2022.godine u 06.00h sa kružnok toka u centru Požarevca
Povratak: 23.10.2022. godine u kasnim večernjim časovima na polaznu tačku
Prevoz: kombi sa 9, 14 ili 18 mesta
Ishrana: iz ranca
Smeštaj: Planinarski dom

Oprema: Planinarske cipele, veliki i mali ranac, štapovi za hodanje, kamašne, slojevito oblačenje, garderoba za presvlačenje, rukavice, kapa, zaštita od vetra, kiše i sunca, čeona lampa, prva pomoć, upaljač, šibica, sveća i pištaljka.

Dokumenta: Pasoš ili lična karta, zdravstvena knjižica, planinarska knjižica (sa plaćenom članarinom za tekuću godinu).

PROGRAM AKCIJE

Prvi dan:
Okupljanje u centru Požarevca na kružnom toku i polazak u 06:00. Priključenja planinara iz usputnih gradova su moguća. Dnevno putovanje kroz Srbiju i CrnuGoru do mesta Štavna gde se smeštamo u dom kod Mikše Ćulafića. Kapacitet doma je 35 – 40 ljudi. Druženje sa domaćinom i priprema za sutrašlji dan

Drugi dan:
Ustajanje u šest sati. Nakon pripreme i doručka, idemo kroz Međukomlje na Kučki kom (2487mnv). Prvi deo staze je lak, bez tehničkih detalja, a zatim nailazimo na sipar. U nastavku je staza strmija i potrebno je maksimalna opreznost. Od Štavne do Kučkog koma i nazad, prepešačićemo 15km za oko 8 sati hodanja i imati 930m uspona. Sa Kučkog koma, grupa koja ide dalje do Ljevorečkog koma prepešačiće 18,5km i imati još 640m uspona, ukupno 1570m, ostali se vraćaju istom stazom do Međukomlja i Štavne. Potrebna je dobra kondiciona sprema. Po povratku u dom, ručak, odmor i priprema za nedelju.

Treći dan:
U danu povratka za Srbiju, ići ćemo na Vasojevićki kom (2461mnv). Uspon na ovaj kom je manje zahtevan od Kučkog koma, ali svakako treba biti oprezan. Dužina staze je 8,5km i prepešačićemo je za manje od sedam sati. Toga dana, imaćemo 720m uspona. Silazak do smeštaja, pauza za obrok, pakovanje i polazak kući. Ovo je visokogorska akcija, jako zahtevna i mole se osobe sa posebnim potrebama, nespremni, nervozni i bez kondicije da ne idu na ovu akciju. Ako ipak žele poći, moći će da se prošetaju oko Vasojevićkog kome i uživaju u prirodi i društvu. U smeštaju ima, zajedničko kupatilo, internet i restoran, a moguće je i samostalno pripremati hranu. Za nedelju se može dogovoriti sa domaćinom doručak i ručak. Može se spavati i u šatoru ko ne želi dodatne izdatke.

Cena akcije: Cena ove akcije će biti formirana na osnovu broja putnika i biće saopštena zainteresovanim planinaraima. Što nas ima više, cena će biti niža. Cena će obuhvatiti sve troškove (prevoz, putarine, vozača, smeštaj i organizacije).

Prijave: do utorka 04.10.2022. godine kod vodiča lično ili na sastancima P.K. „Vukan“, utorkom od osam sati. Zbog sigurnosti, prijave bez akontacije od 40 evra, neće važiti.
U slučaju odustajanja od akcije, akontacija se zadržava u koliko nije pronađena zamena.
Uz prijavu dostaviti broj telefona, broj pasoša ili lične karte, datum rođenja, broj planonarske knjižice sa plaćenom članarinom za 2022. godinu i naziv kluba čiji ste član

Svi učesnici na akciju, učestvuju na sopstvenu odgovornost !!!
Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Vodič: Draško Najdanović
Telefon za prijave: 065/ 24-00-733 drasko012@gmail.com

Uz prijavu dostaviti broj telefona, broj pasoša ili lične karte, datum rođenja, broj planonarske knjižice sa plaćenom članarinom za 2022. godinu i naziv kluba čiji ste član

Duhovni uspon-Sveta gora

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

Uspon na Atos 2033 mnv,manastir Hilandar,manastir Esfigmen,manastir Svete Ane

Atos 2033 mnv

22.-26.12.2022.godine Četvrtak-Ponedeljak

Manastir Hilandar

Света Гора је један до најважнијих центара православља на свету. По предању, Пресвета Богородица је путујући бродом на Кипар због невремена пристала на Атос. Многобожачко становништво је прихватило њену проповед и чуда која је чинила. Тада су Атонци добили своје прво крштење. Одлазећи, она им рече: „Нека ово место буде мој удео, предат ми од Сина и Бога мог. Благодат Божија нека буде на месту овоме и на онима који овде живе с вером и побожношћу, чувајући Његову заповест.“ Од тада па до данас, Пресвета Богородица је Заступница и Игуманија целе Свете Горе, а Света Гора се назива још и „Врт Пресвете Богородице“.

Света Гора је самоуправна заједница православних монаха која се простире на целој површини најисточнијег од три полуострва у области Халкидики на северу Грчке. Полуострво је добило име по планини Атос, која се на самом југоисточном крају Свете Горе из мора уздиже на до висине од 2.033м. Светогорска монашка заједница је стара преко хиљаду година. Први пут се спомиње 885. године у повељи цара Василија I који је тада ставља под своју заштиту. Најстарији манастир на Светој Гори је Велика лавра коју је 963. године основао Свети Атанасије Атонски.

Данас на Светој Гори постоји 20 суверених манастира и нема других насеља осим монашких. Манастири чине Свештену општину чије је административно седиште у варошици Кареји. Ту се састаје сабор двадесеторице представника манастира (антипросопа) и доноси одлуке гласањем. Извршни орган Свештене општине је Света епистасија на челу са протоепистатом (прот). Пет првих манастира, међу којима је и Хиландар, дају прота који се мења редом сваке године. Представник државне власти је гувернер кога именује Министарство спољних послова Грчке. Света Гора је под канонском јурисдикцијом Цариградске патријаршије чија улога је ограничена на духовни надзор. Налази се на листи Светске баштине организације Унеско.

Polazak: 22.12.2022.godine u 17h,sa kružnog toka u centru grada.

Povratak:   26.12.2022.godine oko 10h na kružni tok u centru grada.

Prevoz:  Svako svojim prevozom. Vozimo se putem E220

Smeštaj:  Konačište manastira Hilandar i konačište u Panagiji.

Ishrana:  Iz ranca. Poneti vodu shodno svojim potrebama.

Oprema: Planinarske cipele, ranac,vreća,štapovi za hodanje,kamašne,slojevito oblačenje,zaštita od vetra,kiše i sunca,presvlaka,astro folija,čeona lampa,prva pomoć,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.

Dokumenta: Pasoš,zdrastvena knjižica,planinarska knjižica sa plaćenom članarinom za 2022.godinu.

Plan: Noćno putovanje kroz Srbiju,Makedoniju. U ranim jutarnjim časovima dolazak u Grčku,grad Uranopolis (Nebeski grad). Podizanje viza( Dijamontiriona) za ulazak na Svetu Goru( Ayio Oros). Sveta Gora je praktično država u državi. Svetu Goru sačinjavaju 20 manastira(17 grčkih,a po jedan srpski,ruski i bugarski). Nakon podizanja viza,kombijem se prebacujemo do Jerisosa.  Ukrcavamo se na brod i vozimo se do luke Arsana. Prevozom se vozimo do Hilandara. Celodnevni obilazak manastra,prisustvo liturgijama. U manastiru je i krst i maslina cara Dušana,kao i pirg kralja Milutina,koje ćemo takođe obići. U popodnevnim časovima,obićićemo i manastir Esfigmen. Spavanje u konačištu manastira. Sutradan prevozom se prebacujemo do luke Jovanjica i vozimo se brodom do luke Dafne, a zatim i do luke Svete Ane. Napuštamo brod i pešačimo do manastira Svete Ane. Duža pauza za razgledanje manastira ,kao i snabdevanje sa vodom,jer dalje ka vrhu nema vode. Nakon dobrog odmora,nastavljamo ka crkvi Panagija na 1500mnv. Kada stignemo tamo, smeštamo se u prostoriju za spavanje,ostavljamo višak stvari i nastavljamo ka vrhu Atos 2033mnv(oko 2h). Zadržavanje na vrhu,a zatim spust do Panagije. Noćenje. Sutradan se spustamo se do luke Svete Ane i čekamo brod za Uranopolis. Iskrcavanje na obalu. Zadržavanje u nekom od gradova,koji se nalaze usput,radi kupovine.Posle ručka,polazimo ka Srbiji. U sredu  u popodnevnim časovima dolazak u Požarevac.

Хиландар (грч. Χιλανδαρίου) или Хилендар, такође и Хеландар,[н. 1] српски је православни мушки манастир државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир је саграђен на иницијативу Светог Саве, који је постао монах на планини Атос 1191. године. Налази се у северном делу Свете горе (грч. Άγιο Όρος), на полуострву Халкидики односно трећем краку полуострва Халкидики — Атосу (грч. Аτоς), у северној Грчкој. Манастир је удаљен 2,5 km од Егејског мора.[4]

Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља, манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су у просеку дугачки 140 m и окружују површину која је широка око 75 m. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије Марковић.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. или 1200.[5] године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову Цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком 19. века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, после чега је уследила обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописаикона и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на Унесковој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине Атос.[6]

Manastir Esfigmen

Vukanovci u Hilandaru

Autobiografija vodiča:  Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 2100 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima.Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije kao i za vodiče za vođenje via ferrata(po međunarodnim standardima).Veliko visokogorsko iskustvo,sa preko 160 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,dva vrha preko 4000 mnv,dva vrha preko 5000mnv  i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima. Sportista Braničevskog okruga za 2017. i 2021. godine. Kategorisan  od strane Planinarskog saveza Srbije 2017.godine u sportistu nacionalnog ranga.

Planina Atos sa vrhom od 2033 mnv. nalazi se na samom jugožnom kraju poluostrva Atos. Ova planina je po visini druga u Grčkoj.  Najčešća penjačka ruta počinje iz luke Karulja, ili skita Svete Ane koja nastavlja ka raskrsnici Stavros-krst, na kojoj se ukršta put iz Kavsokalivije i iz pravca Velike Lavre. Od raskrsnice Stavros se nastavlja uzbrdo prema kapeli Presvete Bogorodice koja se nalazi na oko 1500 mnv. Na samom vrhu je obnovljena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem, kada je i praznik i kada se veliki broj hodočasnika sa monaštvom Velike Lavre penju na sam vrh.

Manastir Svete Ane

Svi učesnici,koji su hronični bolesnici, ili su pod nekom terapijom,dužni su da ponesu lekove na akciju,a prilikom prijave ,da se deklarišu!!!

Svi učesnici na akciji,učestvuju na sopstvenu odgovornost!!!

Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Crkvica Panagia na 1500mnv

Lepo vreme i dobro druženje i planinarenje,želi vam planinarski vodič Zoran Pavlović i Planinarski klub Vukan!

Vukanovci na vrhu Atos 2033mnv

Vodič i organizator

Organizator i vodič: Zoran Pavlović  m.b. -391 PSS,UIAA

telefon za prijave: 063/83 84 888 i 060/ 0 556 536

ili na mail: pavloviczoran75@gmail.com

Akontaciju možete uplatiti na br.tek.rač.  

265-0000000301626-42, Raiffeisen banka-Zoran Pavlović

Ekspedicija Kilimandžaro

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

sa  usponom na Uhuru Peak 5895 mnv

-Machame route-

Kilamandžaro je najviša planina Afrike,vulkanskog porekla. Nalazi se u severoistočnoj Tanzaniji, na granici sa Kenijom,oko 350 km južno od ekvatora. Sastavljen je od tri vulkana Šira,Mavenzi i Kibo. Najviši vrh Uhuru se nalazi na 5895 mnv,na vrhu srednjeg vulkanskog kratera Kibo,prečnika 2500 m i dubine 180m . Sa Uhura se pruža dramatičan pogled na okolne ravnice. Prvi put je popet 1889 godine. Ostali vrhovi su Mavenzi 5355 mnv i Meri 4566 mnv. Kilamandžaro sa 4600m od podnožja ,najviša samostojeća uzvisina na svetu.

Kilimandžaro

Uhuru peak 5895 mnv

16.02.2023.-26.02.2023.god Četvrtak-Nedelja

                1.dan-Let Beograd-Aruša sa dva presedanja.

                2.dan-Sletanje na međunarodni aerodrom Aruša u prepodnevnim časovima.Smeštaj u hotelu.Noćenje

                3.dan-Transfer od hotela do machame kapije(polazište uspona) 1650mnv.Sat vremena odmora,radi sređivanja papira vezanih za uspon. Napuštamo kapiju parka i hodamo kroz kišnu šumu krivudavom stazom uz greben. U donjim delovima staza može biti blatnjava i klizava. Kamašne i štapovi su od koristi. Nastavljamo sve dok ne stignemo do kampa Machame 2870 mnv. Dužina staze je 11km i prelazi se za 5-7h. Noćenje u kampu.

Machame kamp

           4.dan- Posle doručka napuštamo proplanke prašume i nastavljamo uzlaznom stazom, prolazeće dolinu uz strmi stenoviti greben, prekriven vesom, sve dok se greben ne završi. Sada staza ide uz reku ka zapadu. Dolazak u kamp Shira. Vreme za večeru i odmor. Kamp se nalazi na 3800 mnv. Staza je duga 5km i prelazi se za 4-6h.

         5.dan- Sa visoravni Shira nastavljamo ka istoku uz greben, prolazeći raskrsnicu za vrh Kibo. Dalje nastavljamo ka kuli nazvanoj „Ajkulin zub“ Nakon tornja dolazimo do druge raskrsnice koja nas dovodi do glečera Arov. Još samo malo i stižemo do našeg kampa Baranco. Ovde odmaramo i noćemo. Iako dan završavamo na istoj nadmorskoj visini,, ovaj dan je jako bitan zbog aklimatizacije i pomoći će našem telu da se dobro adaptira za završni uspon. Ovog dana prelazimo 10km za 6-8h.

Shira camp

             6.dan- Nakon doručka napuštamo kamp Baranco i nastavljamo grebenom do kampa Karanga. Ovo je kratka ruta, ali je dobra za aklimatizaciju. Pešačimo ukupno 5km za 4-5h. Odmor u kampu i noćenje.

              7.dan- Posle doručka napuštamo Karangu kamp i dolazimo do raskrsnice koja se povezuje sa stazom Mveka. Nastavljamo do kolibe Barafu. Time smo prošli ceo južni krug oko vrha i nudi različite poglede na vrh iz više uglova. Ovde odmaramo i noćimo. Sa ove pozicije vidimo dva vrha Mavenzi i Kibo. Kamp je na 4660 mnv. Tog dana prelazimo 4km za 4-5h.

               8.dan- Vrlo rano ujutro oko ponoći krećemo na završni uspon. Staza ide između glečera Rebman i Ratzel. Delom staza je sipar sve do oboda kratera Stela Point. Ovo je psihički i fizički najzahtevniji deo staze. Ovde negde otprilike dočekaće nas i izlazak sunca koji se dugo pampti, a vrlo često i nikad ne zaboravi! Od ove tačke pa do samog vrha vrlo često ima i malo snega. Divan pogled sa vrha u svim pravcima. Sa vrha se spuštamo ka kampu Mveka, zaustavljajući se u kampu Barafu na ručku. U kampu Mveka noćimo i odmaramo. Ovog dana imamo 5km u usponu i 12km u spustu.

Baranco camp

          9.dan-  Nakon doručka , nastavljamo sa spuštanjem do kapije parka Mveka , gde je planirano dodeljivanje sertifikata. Na nižim visinama bliže kapiji je obično mokro i blatnjavo. Oprema za kišu, treba biti pri ruci. Od kapije imamo još sat vremena do sela Mveka, gde će nas sačekati voizilo. Transfer do Mošija.

         10.dan- Odlazak na safari u obližnji nacionalni park Manyara. Nacionalni park se nalazi na par sati od Aruše. Nacionalni park je bogat florom i faunom za uslove u Tanzaniji. Povratak u Arušu i noćenje.

         11.dan- Nakon doručka, transfer do aerodroma i povratak za Srbiju.

Trasa našeg uspona i spusta

Polazak: 16.02.2023.godine

Povratak: 26.02.2023.godine.

Prevoz: avio,mini bus,džipovi.

Ishrana:  Na putu u sopstvenoj režiji.Od dolaska u Arušu do dana sa safarijem,domaćin obezbeđuje hranu i to je uključeno u aranžman.

Smeštaj: Hoteli,barake,šatori.

Oprema: Planinarske cipele za visokogorske uspone,veliki ranac,štapovi za hodanje,kamašne,slojevito oblačenje,zaštita od vetra,kiše i sunca,rezervna presvlaka(vise komada)astro folija,čeona lampa,prva pomoć,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.

Dokumenta: Pasoš (minimum šest meseci pre isteka u odnosu na datum povratka),zdrastvena knjižica,planinarska knjižica(sa plaćenom članarinom za tekuću godinu).

Cena akcije:  2590e za minimum pet osoba.Cena uključuje i safari.(Prevoz Beograd-Aruša-Beograd,prevoz Aruša-mesto početka uspona-Aruša,dozvole za ulazak u nacionalni park Aruša i Kilamandžaro,troškovi viza,smeštaja u hotelu sa doručkom(tri noći)smeštaj u kolibama prilikom uspona,iskusni i profi vodiči,nosači tereta,sva tri obroka prilikom uspona,flaširana voda,usluga doktora i vazdušni transport u slučaju nezgode,osiguranje,vreća,podloška i šator,vodič na safariju,obroci na safariju,korišćenje vozila na safariju.Ko ne želi safari,treba da navede prilikom prijave i cena se umanjuje za 200e.

Akontacija: Važna napomena: obavezna vakcinacija u institutu dr Milan jovanović “Batut” najmanje mesec dana pre polaska(žuta groznica i anti tetanus).Vakcine se naplaćuju i ne ulaze u cenu akcije.Prilikom vakcinacije dobija se karton o vakcinaciji,koji treba kopirati!!!

Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 1200 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima. Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije(po međunarodnim standardima). Veliko visokogorsko iskustvo,sa preko 100 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,dva vrha preko 4000 mnv i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima.

Svi učesnici na akciji,učestvuju na sopstvenu odgovornost!!!

Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Lepo vreme i dobro druženje i planinarenje,želi vam planinarski vodič Zoran Pavlović i Planinarski klub Vukan!

„Aruša“ nacionalni park
Pleme masai,Tanzanija
Uhuru peak 5895 mnv-najviši vrh Afrike

Tanzanija-zemlja južno od ekvatora

Organizator: Planinski i Gorski vodič Zoran Pavlović-p.k. “Vukan”

telefon za prijave: 063/83 84 888 i 060/ 0 556 536

ili na mail: pavloviczoran75@gmail.com

U vreme zimskog računanja vremena sastanci počinu u 19 h

Written by admin on 29. октобра 2018.. Posted in Некатегоризовано