Biokovo i Dinara

Written by admin on 15. фебруара 2023.. Posted in NASLOVNA, Некатегоризовано

Biokovo i Dinara

Sveti Ilija 1642 mnv, Sinjal 1831 mnv

Subota – Utorak 29.04.-02.05.2023.godine

Međunarodna

Биоково је друга по величини планина у Републици Хрватској. Планина се налази на обали Јадранског мора у Сплитско-далматинској жупанији, изнад Макарске. Припада територијама Градова Макарска и Вргорац, односно територијама општина Брела, Башка Вода, Тучепи, Подгора, Градац, Загвозд, Задварје и Шестановац.

Простире се од ушђа реке Цетине до реке Неретве. Највиши врх планине, Свети Јуре (Свети Ђорђе) је висок 1.762 метра. Он се наставља на врхове Сусвид (1.155 m) и Рилић (836m) који представљају делове Биоковског венца. На врху Свети Јуре се налази ТВ торањ Свети Јуре. До врха води асфалтни пут дуг 23 km.

Планина је углавном гола и кршевита, а ниже стране су покривене ретким шумама. Северни део планине, површине 196 km², проглашен је Парком природе 1981. године. Парк природе се одржава и под зашититом је Јавне установе „Парк природе Биоково”.^[1]^[2]

Када је време лепо са врха је могуће видети Апенинско полуострво.

Динара је планина по којој је цели Динарски планински систем добио име. Чини природну границу између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске.

На североистоку се граничи са Граховским и Ливањским пољем, на северозападу долином река Бутишнице и Граба, на југозападу долином реке Цетине и на југоистоку планином Камешницом и нижим земљиштем које веже Сињско поље са Бушким блатом. По дужини Динара је друга међу Динарским планинама са 84 km.

Највиши врх је Троглав (1913 м). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је врх Динара (Сињал) (1831 м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара.

Остали виши врхови су: Бат (1854 м), Гњат (1806 м), Јански врх (1790 м), Јанково брдо (1779 м), Сокол (1589 м) и Орловац (1484 м).

Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у вегетацији. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци.

Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко Вагањског седла (1137 м) који спаја Ливно и Сињ. У географским појмовима планински простор од Словеначких Алпа, преко Јелице, Мучња и Голијских планина до Шарских планина се назива Динаридима.

Polazak: U subotu 29.04.2023.godine u 07h sa kružnog toka u centru Požarevca.

Povratak: U utorak 02.05.2023.godine oko 20h na kružni tok u centru Požarevca.

Prevoz: Kombi. Prevozno sredstvo je vrlo udobno za daleka putovanja,ima klimu koja radi dobro,webasto grejanje i veliki tovarni proctor. Vozimo se putem E160

Smeštaj: Privatni smeštaj.

Ishrana: Iz ranca.

Oprema: planinarske cipele,mali ranac,štapovi za hodanje,kamašne,garderoba primerena visokogorskim usponima slojevito oblačenje,zaštita od vetra,kiše i sunca,astro folija,čeona lampa,prva pomoć,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.

Dokumenta: Pasoš (minimum tri meseca pre isteka),zdrastvena knjižica,planinarska knjižica(sa plaćenom članarinom za tekuću godinu).

Plan: Putovanje na relaciji Požarevac-Banja Luka- Drvar. Slobodno veče i noćenje u Drvaru. Sutradan polučasovna vožnja do sela Glavaš. Iz ovog sela krećemo na uspon (570 mnv). Ukupan uspon na stazi je 1560m i silazak oko 400m. Staza je duga oko 8 km. U blizini se nalazi izvor Cetine, koji ćemo takođe obići. Dalje nas put vodi u Split, gde noćimo. Sutradan prevozom idemo ka jugu i selu Rastovac u podnožju planine Biokovo. Staza ka vrhu Sveti Ilija je umereno teška i traži solidnu kondiciju. Sa vrha idemo kružno sa spustom u Kaoce preko radića stanova. Staza je duga 16km sa 1350m uspona. Nakon uspona povratak u Split. Utorak Slobodan dan u Splitu. Oko 14h povratak za Požarevac.

Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 2400 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima.Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj (zvanje stariji alpinista pripravnik) ,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije kao i za vodiče za vođenje via ferrata(po međunarodnim standardima).Veliko visokogorsko iskustvo, sa preko 190 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,tri vrha preko 4000 mnv,tri vrha preko 5000mnv i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima. Sportista Braničevskog okruga za 2017. i 2021. godine. Kategorisan od strane Planinarskog saveza Srbije 2017, 2019 i 2022.godine u sportistu nacionalnog ranga.

Svi učesnici,koji su hronični bolesnici,dužni su da ponesu lekove na akciju,a prilikom prijave ,da se deklarišu!!!

Oni koji nisu spremni na kompromis, oni koji su svadljivi, oni koji nemaju timski duh ili su ograničene širine pogleda, ne poštuju načela planinarenja, ne poštuju vodiča i njegove odluke, molim da se ne prijavljuju za akciju !!!

Svi učesnici na akciji,učestvuju na sopstvenu odgovornost!!!

Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Lepo vreme i dobro druženje i planinarenje,želi vam planinarski vodič Zoran Pavlović i Planinarski klub Vukan!