Jovana Bogojević na Elbrusu
SAOPŠTENJE
U sklopu ekspedicije Republike Srpske „Elbrus 2016“ organizovan je uspon na najvisi vrh Evrope, Elbrus, koji je visok 5,642 mnv. Tim ekspedicije cinilo je 6 clanova Igor Milosev, Miroslav Trivic, Drasko Zgodic, Dijana Vrhovac, Milica Bogdanovic, kao i Jovana Bogojevic iz Pozarevca.
Ekspedicija je izvedena u periodu od 13-17.jula 2016.godine, a sam vrh je ispenjan nakon samo cetiri dana, 16. jula 2016. s obzirom da je planirano da se vrh penje najranije sestog dana od ulaska u planinu.
Pre same ekspedicije, dan nakon sto smo stigli u Terskol, zapoceli smo prvi aklimatizacioni uspon na Čeget, gde smo dostigli visinu od 3200mnv.
Vec sledeci dan, zapoceli smo uspon na Elbrus tako sto smo gondolom popeli iz Azaua do stanice Mir, koja se nalazi na visini 3,450mnv. Od stanice Mir, penjali smo do prvog kampa Garabaši, koji se nalazi na 3,700mnv. Nakon sto smo se smestili zapoceli smo novi aklimatizacioni uspon do kampa Priut-11 na 4,100mnv, odakle smo se vratili u Garabaši i prenocili. Sutradan, imali smo aklimatizacioni uspon od Garabašija do Skale Pastuhove, iznad Pastuhovih stena na 4,800mnv, odakle smo se ponovo vratili na 3,700mnv, gde smo prenocili jos jednu noc. Treci dan uspona popeli smo se do kampa Priut-11 na 4,100mnv i gde smo imali dan odmora. Zbog dobre vremenske prognoze i dobrog psihickog i fizickog stanja clanova tima, odlucili smo da se u toku noci petak na subotu u jedan iza ponoci krece na zavrsni uspon na najvisi vrh Evrope, Elbrus. U jedan sat iza ponoci, krenuli smo iz Priuta-11 pored Pastuhovih stena do sedla koje se nalazi na 5,416mnv. Sedlo deli istocni (5,621mnv) i zapadni vrh (5,642mnv) Elbrusa. U sedlu smo napravili pauzu gde smo se hidrirali, nadoknadili energiju energetskim blokovima i (napicima). Korigovali smo opremu i nastavili da se krecemo ka vrhu. Stazu prema vrhu cini duga i naporna traverza koju smo na ovoj visini morali preci za duzi period nego sto je planirano. Taj poslednji deo uspona trajao je dva ipo sata. Najvisu tacku Evrope dosegli smo nakon 8 sati teskog uspona.
?
Jovana Bogojević
Na vrhu smo jedni drugima cestitali i uz suze radosnice i zagrljaje svi zajedno podelili ove nezaboravne trenutke. Nakon sabiranja impresija usledilo je fotografisanje clanova tima sa zastavama drzava i klubova. Imali smo tu privilegiju da se na vrhu nadjemo sa nasim prijateljima iz crnogorske ekspedicije i da ovaj uspeh podelimo sa njima. Zbog velike visine na samom vrhu nismo mogli da se zadrzimo vise od 40ak minuta, te smo morali da krenemo sa vrha prema nasem kampu. Silazak sa vrha bio je veoma naporan jer smo svi bili veoma iscrpljeni i dehidrirani zbog hladnog isusenog vazduha i jakog suncevog zracenja. Sa samog vrha do kampa trebalo nam je cetiri sata. Ostatak vremena tog dana proveli smo odmarajuci se od napornog uspona i hidrirajuci organizam i nadoknadjujuci izgubljenu energiju. Poslednji dan nakon budjenja krecemo od Priuta-11 prema stanici Mir 3,450mnv, gde se ukrcavamo u gondolu koja nas spusta ponovo u civilizaciju.
