KAPADOKIJA, ERDŽIJAS, TROJA, EFES, PAMUKALE

Written by admin on 1. августа 2022.. Posted in NASLOVNA

Erdžijas

Erdžijas Dag 3916 mnv

19.09.2022.-30.09.2022.godine

Ponedeljak-Petak

Turske turističke atrakcije sežu još dalje od grada na Bosforu i atraktivne turske obale. U srcu Anadolije je smeštena ušuškana oblast Kapadokija, jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u Turskoj, koju godišnje poseti oko dva i po miliona turista iz čitavog sveta. Ono što privlači posetioce je kombinacija prirodne lepote i jedinstvene arhitekture, nastale usled delovanja vulkanskih lava, jakih vetrova i obilnih kiša.

Ovi prizori deluju čarobno u proleće i leto, pa ukoliko još niste odlučili koja je vaša idealna destinacija za putovanja ove godine, u nastavku teksta vam predstavljamo nekoliko razloga zbog kojih to treba da bude Kapadokija.

Regija Kapadokija je smeštena na površini od 80 km2, između tri ugašena vulkana – Erdžijes, Guldag i Hasandag. Nanosi lave koji su tekli ovim predelima u prošlosti, uz uticaj jakih vetrova i kiše, formirali su fascinantne kamene strukture, neobične formacije stena sačinjenih od belog vulkanskog pepela i prirodni pejzaž koji je jedinstven u čitavom svetu.

Trag na ovom mestu je ostavila i ljudska ruka, tako što su drevni stanovnici Kapadokije primitivnim oruđem klesali stene u kojima su stvarali svoje domove, crkve, manastire i skloništa, ali danas na ovim mestima postoje i ugostiteljski objekti. Istanbul se smatra gradom sa unikatnim restoranima, ali ručak i turska kafa u stenama sa pogledom na bele pejzaže Kapadokije, definitivno važe za najlepše iskustvo turista koji su ovo isprobali.

Najstariji dokazi o nastanjivanju Kapadokije ukazuju na Hrišćane, koji su u 2. veku bežeći od Rimljana svoje sklonište pronašli upravo u stenama i kamenim formacijama u Kapadokiji. Da nije reč o običnom mitu, potvrđuju i brojni podzmeni gradovi koji su pronađeni na ovom području, kao i crkve i manastiri smešteni u stenama.

Posetiocima se pruža mogućnost da odsednu u hotelima u stenama i posete verske objekte sagrađene u njima, jer su oni ti koji pružaju najverodostojniju sliku i priliku nekadašnjeg života u Kapadokiji. Kapadokija je poznata i kao “zemlja svetaca”. Smatra se rodnim mestom Svetog Đorđa i Svetog Grigorija.

Zbog staropersijskog značenja reči Kapadokija, ovu oblast nazivaju “zemljom lepih konja…” a tome dodaju i “…vilinskih dimnjaka”. Vilinski dimnjaci su metafora za kupe i pečurke od belog kamena koje su prirodno “izronile” iz peskom prekrivene zemljine površine sa jednom ili više kapa na svom vrhu. Ovi ukrasi su lako uočljivi u Kapadokiji, i predstavljaju prirodnu dekoraciju kakvu ljudska ruka još nije uspela da izradi.

Oblast je najpoznatija po naseljenim gradovima Nevšehir, Urgup, Avanos i Goreme, a najveću atrakciju predstavljaju tri podzemna grada: Derinkuju, Ozkonak i Kajmakli. U okviru naseljenih mesta u Kapadokiji, moguće je videti neverovatan spoj tradicije i modernih simbola koji uglavnom dolaze sa turistima. Moguće videti dobar automobil i elegantno odevene ljude, uglavnom turiste, dok su kuće i hoteli u središtu Kapadokije smešteni upravo u stenama, a lokalni stanovnici koji jašu magarce i konje su takođe uobičajena pojava.

U navedenim naseljenim mestima je moguće posetiti komplekse džamija, hamama, otomanske citadele i druge zanimljive sadržaje, ali turisti naročito izdvajaju grad Goreme, koji je poznat po predelu vilinih dimnjaka i velikom broju podzemnih gradova. Goreme je najpoznatiji po muzeju na otvorenom. U pitanju je kompleks hrišćanskih crkava u stenama, a u njima je moguće videti freske koje su proglašene za neke od najlepših primeraka rane hrišćanske umetnosti. Ovo je samo jedan od razloga zbog čega se Goreme od 1985. godine nalazi na listi UNESCO-ve kulturne baštine.  

Po svom sadržaju se izdvaja i Urgup, koji predstavlja najmoderniji deo Kapadokije s obzirom na to da, pored prirodnih lepota nudi, i odlične mogućnosti za dobar provod, uživanje u kafićima i kupovinu u raznim prodavnicama.

Pamukkale izgledaju kao dvorac od pamuka.

Tokom hiljada godina, ovaj mineral je formirao bazene bele vode poznate širom sveta po svojim lekovitim svojstvima.

Pamukkale je ušuškan u brdima provincije Denizli na jugozapadu Turske. Nalazi se na oko 19 km od grada Denizlija.

Nalazi se u turskoj regiji unutrašnjeg Egeja, u dolini reke Menderes i mesto ima lepu temperaturu tokom većeg dela godine.

Turska je veoma velika zemlja i većina ljudi koji posećuju zemlju ne stižu do vrućih bazena Pamukala jer se nalazi prilično daleko od glavnog grada Turske.

Postoji toliko različitih razloga zašto Pamukkale vredi posetiti. Pre svega, toliko je drevne istorije i misterije oko Pamukkala.

Tokom vekova, za tople vode Pamukkala se uvek govorilo da imaju neka lekovita svojstva.

Postoji legenda koja govori o mladoj ružnoj devojci koja je živela u malom selu blizu Pamukkala. Bila je toliko ružna da niko nije hteo da bude sa njom. Postala je toliko očajna i usamljena da je poželela da se ubije.

Skočila je sa najviše kaskade, ali umesto da bude smrvljena, pala je u jedan od vodenih bazena.

Magične moći vode oprale su njene tuge i postala je veoma privlačna devojka.

Kada je izašla iz bazena, upoznala je gospodara Denizlija i on je bio toliko opčinjen njenom lepotom da se zaljubio u nju i zamolio je da se uda za njega. Živeli su srećno zauvek.

Turci kažu da će kupanje u bazenima izlečiti bolesti kao što su nutricionistički i hronični poremećaji, problemi sa varenjem i cirkulacijom, očne i kožne bolesti itd. Zbog toga su Pamukkale od davnina cvetno lečilište. Čak se i Kleopatra kupala u isceliteljskim bazenima.

Osim lekovitih svojstava vode, pamučni bazeni Pamukkalea okruženi su nekim prekrasnim ruševinama i istorijskim lokalitetima.

Jedna od ovih lokacija je drevni grčki grad Hijerapolis koji se nalazi iznad bazena.

Ruševine Hijerapolisa još uvek stoje iznad toplih izvora Pamukkala…

Hijerapolj je pretvoren u banju u 2. veku pre nove ere. Postao je centar za lečenje gde su lekari koristili termalne izvore kao tretman za svoje pacijente.

    Hiljade ljudi došlo je da se okoristi bazenima sa lekovitom vodom.

Grad je rastao i postao veoma bogat. Ali tokom prošlosti bilo je mnogo zemljotresa i na kraju se grad nikada nije u potpunosti oporavio i potpuno je napušten oko 14. veka.

U 20. veku putnici su ponovo otkrili drevni grad i topli izvori su ponovo postali poznati.

Ефес (грч. Ἔφεσος [Ephesos], тур. Efes) је антички грчки град у данашњој Турској. У њему се налазило једно од седам светских чуда, храм посвећен грчкој богињи Артемиди.

Судећи по старим легендама, Ефес су основале жене ратнице, познате као Амазонке. За име града се сматра да потиче од речи „апас“, име града у „Краљевству Арзава“, што у преводу значи „Град Мајке Богиње“. Ефес је насељен још од краја бронзаног доба, али је своју локацију мењао неколико пута током своје историје у сагласности са обичајима и потребама. Највероватније је да су Каријани и Лележани били међу првим становницима града. Мисли се да су Јонске миграције почеле око 1200. п. н. е. По предању, град је основан по други пут од стране Андрокла, сина Кодра, краља Атине, на обали места где се Кајстер улива у море. Јонски градови који су настали почетком јонских миграција ујединили су се у конфедерацију под вођством Ефеса. Регион је уништен за време инвазије Цимериана почетком 7. века п. н. е. Под владавином Лидијалидијских краљева, Ефес је постао један од најбогатијих градова у медитеранском свету. Пораз лидијског краља Креза од Кира, краља Персије, отворио је пут за персијску хегемонију дуж целог приобалског региона Егеја. Почетком 5. века п. н. е. када су се јонски градови побунили против Персије, Ефес се брзо одвојио од осталих градова, и тако успео избећи уништење.

Ефес је остао под персијском владавином све до доласка Александра Великог 334. пре н. е, који је ушао у Ефес после 50 година мирног времена. Лизимах, који је био један од дванаест генерала Александра Великог и који је постао владар региона после Александрове смрти, решио је да обнови и развије град, који је назвао Арсинеја, по његовој жени Арсиное. Изградио је нову луку и одбрамбене зидове на планинама Панајир и Булбул, померајући цео град југозападно. Увидевши, међутим, да Ефешани нерадо напуштају свој стари град, блокирао је систем за наводњавање за време једне велике олује уништавајући куће и терајући становнике да се преселе. 281. п. н. е. град је поново основан под именом Ефес и постао један од најважнијих трговачких лука на Медитерану. У Ефесу је рођен и живео познати филозоф Хераклит.

129. п. н. е. Римљани су искористили услове тестамента Атала, краља Пергама, од кога су наследили краљевство и сјединили га у римску империју као азијску провинцију. Антички извори указују да је у то време град имао 200.000 становника. У првом веку п. н. е. услед великих пореза уведених од стране римске владе народ је прихватио Митридата као свог спасиоца. Подржао га је у његовом отпору против римске власти, па је 88. п. н. е. изведен масакр над становништвом латинског говора у граду, што је потом угушено од стране римске армије предвођене Сулом. Зграде, којима се дивимо и данас, су из периода за време и после владавине цара Октавијана Августа. По документованим записима, град је претрпео озбиљна оштећења за време земљотреса у 17. веку. Међутим, после тога, Ефес је постао значајни центар трговине. Историчар Аристио описује Ефес као град који је познат у народу као главни трговачки центар у Азији. Он је исто био и водећи политички и интелектуални центар који је други по реду у Егеју имао школу филозофије. Од почетка 1. века Ефес су посећивали хришћански следбеници који су се трудили да прошире хришћанску веру у јединственог Бога и који су бежали од римских прогонитеља. Осим што је уживао у привилегованом положају лежећи између истока и запада искомбинованом са изврсном климом, град је умногоме добио на важности захваљујући чињеници да је био центар култа Артемиде.

Као град који је живео напредним животом, имао висок стандард, разноликост демографког састава и разгранату политеистичку културу, за хришћане је представљао идеалну базу у региону. Из писаних извора зна се да је Свети Павле боравио у граду пуне три године, од своје 65. до 68., и да је управо овде држао проповедничке службе и призивао слушаоце да прихвате веру у Бога. Говорио је да Бог нема дом направљен од људских руку и да је он присутан свуда и увек. Ово је јако узнемирило занатлије које су сакупиле огромно богатство производњом златних и сребрних статуа Артемиде. Занатлија по имену Димитар који је производио сребре производе узбунио је народ и повео хиљаде Ефешана на позориште где су погрдно узвикивали и каменовали Светог Павла и његова два пријатеља притом певајући: „Велика је Артемида из Ефеса!“. Маса је била толико револтирана да су Павле и његови пријатељи једва успели побећи. Његова писма говоре да је Павле неко време био затвореник у Ефесу.

У Ефесу је настало Јеванђеље по Јовану.

Troja, ili Ilij (starogrčki: Τροία [Troía] ili Τροίας [Troías], ili Ίλιον [Ílion] ili Ίλιος [Ílios]; latinskiTroia, ili IliumturskiTruva ili Troya), je legendarni grad i poprište Trojanskog rata, koji je dijelom opisan u Homerovoj Ilijadi, epskoj pjesmi na starogrčkom sastavljenoj u 9. ili 8. stoljeću pne.

Osim toga, Troja je ime jednog arheološkog nalazišta na navodnoj lokaciji homerske Troje u Maloj Aziji, danas u sjeverozapadnoj Turskoj, u blizini morske obale jugozapadno od Dardanela pod planinom Idom.

Pod vladavinom rimskog cara Augusta sagrađen je novi grad Ilium na mjestu koje su mnogi smatrali lokacijom legendarnog Ilija. Grad je cvao do utemeljenja Konstantinopola, a pod Bizantom je propadao. Rimski grad Celeia (današnje Celje u Sloveniji) neki su pisci nazivali Troia secunda („druga Troja“).

Njemački je arheolog Heinrich Schliemann iskapao u tom području u 1870-ima. Kasnija su iskapanja otkrila više gradova sagrađenih u različitim razdobljima. Jedan od ranijih gradova (Troja VIIa) često se navodi kao homerska Troja, ali ta je tvrdnja i dalje sporna.

Schliemannov najspektakularniji nalaz je bio t.zv. Prijamovo blago (tako ga je nazvao sam Schliemann). Ali još u vrijeme njegovog života su se pojavile prve

naznake da bi zlatno blago moglo biti oko 1.000 starije nego što je Schliemann pretpostavljao.

Novija iskapanja su pronašla tragove puno starijeg naseljavanja tog područja koja sežu u 5 tisuća godina pne.

Polazak: 19.09.2022.godine u 06:00h,sa kružnog toka u centru grada.

Povratak:   30.09.2022.godine oko 21h na kružni tok u centru grada.

Prevoz:   Svako svojim prevozom. Vozimo auto putem E400

Smeštaj:  Hosteli,kampovi,hoteli.

Ishrana:  Iz ranca, a može i  kupovinom u prodavnicama i restoranima.

Oprema: Planinarske cipele, mali ranac,kapa,toplija garderoba,štapovi za hodanje,kamašne,dereze,cepin,slojevito oblačenje,zaštita od vetra,kiše i sunca,astro folija,čeona lampa,prva pomoć, ziherne, rezervne pertle,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.

Dokumenta: Pasoš,zdrastvena knjižica,planinarska knjižica sa plaćenom članarinom za 2022.godinu.

Plan:  1.dan- Putovanje od Požarevca do Istambula. Noćenje u hostelu. Slobodno veče u gradu.

           2.dan- Putovanje od Istambula do Ankare. Noćenje u hostelu. Slobodno popodne u Ankari.

           3.dan- Putovanje od Istambula do Kajserija. Noćenje u hostelu. Slobodno popodne u gradu.

           4.dan- Obilazak gradova Goreme i Avanos, koji se nalaze u blizini Kajserija. Noćenje u hostelu.

           5.dan- Vožnja do skijališta na Erdjijasu. Celodnevni uspon i spust na Erdžijas Dag 3916mnv. Staza je duga 21km sa 1800m uspona. Pri kraju malo zahtevnija. Povratak u Kajseri i noćenje.

           6.dan- Vožnja od Kajserija do Denizla. Obilazak lokaliteta Pamukale i banje Hijaropolis. Smeštaj u hostelu i noćenje.

           7.dan- Transver do Kušadasija i smeštaj u hotelu. Sledeća tri dana smo u ovom poznatom Turskom letovalištu.

           11.dan- Obilazak arheološkog lokaliteta “Efes” koje se nalazi u blizini Kušadasija. Nastavak vožnje do lokaliteta “Troja”. Obilazak lokaliteta.

           12.dan.- Povratak za Požarevac, gde stižemo u kasnim večernjim časovima.

Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 2100 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima.Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije kao i za vodiče za vođenje via ferrata(po međunarodnim standardima).Veliko visokogorsko iskustvo,sa preko 160 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,dva vrha preko 4000 mnv,dva vrha preko 5000mnv  i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima. Sportista Braničevskog okruga za 2017. i 2021. godine. Kategorisan  od strane Planinarskog saveza Srbije 2017.godine u sportistu nacionalnog ranga.

Svi učesnici,koji su hronični bolesnici,dužni su da ponesu lekove na akciju,a prilikom prijave ,da se deklarišu!!!

Svi učesnici na akciji,učestvuju na sopstvenu odgovornost!!!

Akcija se izvodi po pravilniku o bezbednosti u izvođenju planinarskih aktivnosti.

Lepo vreme i dobro druženje i planinarenje,želi vam planinarski vodič Zoran Pavlović i Planinarski klub Vukan!

Organizator i voidič

Organizator i vodič: Zoran Pavlović

telefon za prijave: 063/83 84 888 i 060/ 0 556 536

mail: pavloviczoran75@gmail.com

fb: https://www.facebook.com/zoran.pavlovic.16

Viber: Zoran Pavlović

Akontaciju možete uplatiti na br.tek.rač.             

265-0000000301626-42, Raiffeisen banka-Zoran Pavlović