Kraljevina Jordan,Petra, uspon na Jabal
Umm ad Dami 1823 mnv
11.-17.05.2023.godine Četvrtak-Sreda
Jordan, službeno Hašemitska Kraljevina Jordan, je azijska država na Bliskom Istoku. Glavni grad je Amman. Na krajnjem jugozapadu kratkom obalom (26 km) izlazi na Crveno more. Na zapadu graniči s Izraelom i područjem Zapadne obale, na severu sa Sirijom, na severoistoku s Irakom i na jugu i istoku sa Saudijskom Arabijom.
Severni i istočni deo zemlje su deo Sirijske pustinje. Na zapadu se nalazi Jordanska raslednina dolina kroz koju protiče reka Jordan i uliva se u Mrtvo more čija je obala (−417 m) najniža tačka na površini Zemlje. Planinska područja odvajaju ovu dolinu od pustinje na istoku.
Islam je najzastupljenija religija. Arapski, odnosno njegov lokalni dijalekt, je jezik većine stanovništva. U Jordanu živi oko 11,04 mil. palestinskih izbjeglica koji uglavnom imaju jordansko državljanstvo.
Najviši vrh države je Jabal Umm ad Dani na planini Jabal na krajnjem jugu zemlje na granici sa Saudijskom Arabjom.
Petra (arap. البتراء, al-Bitrā’)[4][5] koja se nalazi u današnjem Jordanu, svojevremeno je bila glavni grad arapskog Nabatejskog carstva, centar trgovine, odredište karavana, a razvoj grada nastavljen je i u doba Rimskog carstva. Zapadnom svetu otkriven je tek 1812, nakon što ga je pronašao švajcarski istraživač Johan Ludvig Burhardt. Nalazi se na UNESCO-voj listi svetske baštine.
Petra se nalazi u blizini planine Džabal Al-Madah, u depresiji okruženoj planinama čineći istočni bok doline Arabah koji idući od Mrtvog mora do zaliva Akaba. Područje oko Petre bilo je naseljeno već od 7000. godine pre nove ere, a Nabatejci su se verovatno nastaniti u onome što će postati glavni grad njihovog carstva već u 4. veku pne. Arheološki radovi otkrili su samo dokaze o Nabatejskom prisustvu koji datiraju iz drugog veka pne, do kada je Petra postala njihov glavni grad. Nabatejci su bili nomadski Arapi koji su ulagali u ovaj region usled Petrine blizinu trgovačkim putevima tamjana, uspostavljajući je kao glavno regionalno trgovačko čvorište.
Trgovinsko poslovanje je Nabatejcima donelo značajan prihod, i Petra je postala fokus njihovog bogatstva. Nabatejci su bili priviknuti na život u ogolelim pustinjama, za razliku od svojih neprijatelja, i mogli su da odbiju napade koristeći prednosti planinskog terena tog područja. Oni su bili naročito vešti u sakupljanju kišnice, poljoprivredi i klesanju kamena. Petra je procvetala u 1. veku nove ere, kada je izgrađena njena poznata građevina Al-Kazneh – za koju se veruje da je mauzolej nabatejskog kralja Areta IV, a njeno stanovništvo je dostiglo vrhunac na oko 20.000 stanovnika.
Iako je Nabatejsko kraljevstvo postalo vazalna država Rimskog carstva u prvom veku pre nove ere, tek 106. godine izgubilo je nezavisnost. Petra je pripala Rimljanima, koji su aneksirali Nabateju i preimenovali je u Arabia Petre. Značaj Petre je opao kako su se pojavili pomorski trgovački putevi, a nakon zemljotresa 363. godine bile su uništene mnoge građevine. U vizantijsko doba izgrađeno je nekoliko hrišćanskih
crkava, ali grad je i dalje propadao, a do ranog islamskog doba bio je napušten, osim nekolicine nomada. Zapadu je ostao nepoznat dok ga 1812. godine ponovo nije otkrio Johan Ludvig Burkhardt.
Pristup gradu vodi kroz klisuru dugu 1,2 km-long (0,75 mi) zvanu Sik, koja vodi direktno do Kazneha. Poznata po arhitekturi usečenoj u stene i sistemu vodovoda, Petra se naziva i „Ružičastim gradom“ zbog boje kamena od kojeg je isklesana. Ona se nalazi se na spisku svetske baštine Uneska od 1985. UNESCO je opisao Petru kao „jedno od najdragocenijih kulturnih svojstava čovekove kulturne baštine“.Godine 2007, Al-Khazneh je proglašen za jedno od sedam svetskih čuda novog sveta. Petra je simbol Jordana, kao i najposećenija jordanska turistička atrakcija. Broj turista dostigao je vrhunac na 918.000 u 2010. godini, ali usledio je privremeni pad tokom političke nestabilnosti izazvane Arapskim prolećem, koje je pogodilo zemlje oko Jordana. Broj posetilaca se naknadno povećao i dostigao rekordnih 1,1 milion turista 2019. godine, što je prvi put da je ta cifra prevazišla milionski prag. Turističke aktivnosti grada je opustošila je pandemija Kovida 19, jer je broj posetilaca naglo pao na nulu od marta 2020. Jordanska vlada odobrila je iskopavanja ispred riznice kako bi se iskoristila upražnjenost lokacije.
Pustinja Wadi Rum krase preko 20.000 petroglifa i inskripcija, od kojih su neki stari i preko 12.000 godina. Smatra se da su prvi crteži napravljeni od strane plemena Severne Arabije, a kasnije su stene ukrašavali Nabatejci koji su u Wadi Rumu živjeli u 4. stoleću pre Krista. Kasnije su na ovom području bili i Grci i Rimljani koji su uzgajali vinograde, kojih danas nema, te masline i borove kojih i dan danas ima na vrhovima. Zahvaljujući tim natpisima pratila se evolucija ljudske misli i rani razvoj pisma. Wadi Rum također svjedoči i o evoluciji stočarskog, poljoprivrednog i urbanog života na ovom području, stoga je upisan na UNESCO-ov popis mesta svetske baštine u Aziji i Oceaniji 2011. godine kao mešoviti lokalitet kulturne i prirodne svetske baštine.
Јордан (хебрејски: נהר הירדן нехар ха-јарден, арапски: نهر الأردن нахр ал-урдун) је 320 km дуга река на Арапском полуострву која тече кроз Израел, Палестину и Јордан, тј. кроз Свету Земљу. Почиње тамо где се река Хасбани из Либана и Баниас из Сирије уједињују, близу планине Хермон. Јордан се сматра једном од најсветијих река.
Јордан је једна од важнијих река Блиског истока. Галилејско језеро је део јорданског система, а река Јармук из Сирије је важна притока низводно. Јордан се не улива у море, него у језеро, Мртво море. Удаљеност Галилејског језера и Мртвог мора је 250 km па се састоји углавном од долине Гавр. Главне притоке реке су;
- 1. Хасбани, која извире из Либана
- 2. Баниас, која извире крај планине Хермон
- 3. Дан, која такође извире крај планине Хермон
- 4. Ајун, која извире из Либана
Те четири реке се уједињују у Јордан на северу Израела, крај кибуца Седе Нехемја. Јордан се спушта 75 km до мочварног језера Хула, које је незнатно испод нивоа мора. Јордан излази из тог језера и спушта се још ниже око 25 km до Галилејског језера. Након тог језера иде све до Мртвог мора. Реке Јармук и Јабок са истока су последње притоке у Јордан. Галилејско језеро чини границу са Голанском висоравни, а Јордан на југу границу између Јордана и Западне обале. Кроз свој ток Јордан се спушта око 800 метара од нивоа свог извора.
Долина Јордана је већином пустињска, но захваљујући реци у близини буја вегетација. То је уједно место у којем су чести земљотреси. Због богате количине притока у Галилејско језеро и Јордан, постоје тврдње да Израел не жели да врати Голанску висораван како би их задржали.
Јордан се спомиње око 175 пута у Старом завету, и око 15 пута у Новом завету. За Хришћане је место где Јордан истиче из Галилејског језера свето јер означава локацију где је Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа. Многи ходочасници и туристи долазе тамо да се и сами крсте. У хебрејској Библији нема директног описа реке – уместо тога дају се само оскудне референце. Спомиње се да је реку прешао Јаков како би стигао у Харан, и као граница која дели „два племена и пола племена“ на истоку и „девет племена и пола племена Манасеха“ које је водио Јошуа на западу. И Соломон се спомиње у контексту те реке.
У библијској историји Јордан се јавља као место неколико чуда. Илија и Елизеј су наводно осушили Јордан како би га прешли. Елизеј је извео још два чуда на Јордану; излечио је Намана тако што га је окупао у реци, и учинио је да секира деце пророка плута.
Израел је 1964. почео да гради брану која преусмерава воду из Галилејског језера у државни резервоар воде. Исте те године држава Јордан је конструисала канал који скреће воду из реке Јармук, важне притоке реке Јордана. То је проузроковало велике штете екосистему. Сирија је такође изградила резервоаре који црпе воду из Јармука.
Количина воде коју носи река се смањивала током неколико година, због експлоатације воде из Галилејског језера и Јармука из Сирије. Данас се око 70 до 90% реке искоришћава за људске потребе па је проток смањен. Економски раст, повећање становништва и мировни споразум између Израела и Јордана ће вероватно повећати потребу за водом, што ће још више смањити проток реке у будућности. Због тога и брзог испаравање воде, Мртвом мору прети исушивање. Уз то, загађење реке је додатни проблем.
У последњих 50 година река Јордан је изгубила више од 90% свог годишњег воденог тока – годишњи проток од 1,3 милијарде кубних метара воде, смањио се на само 100 милиона кубних метара. Ниво воде у Галилејском језеру најнижи је у последњих сто година, од 1993. године спустила се за четири метра. Ниво воде у Мртвом мору последњих 15-ак година смањује се за један метар годишње. Све је то делом због глобалних климатских поремећаја, а делом због претеране локалне експлоатације речног тока.
Polazak: U četvrtak 11.05.2023.godine u 07h sa kružnog toka u centru Požarevca.
Povratak: U sredu 17.05.2023.godine oko 22h na kružni tok u centru Požarevca.
Prevoz: Avio prevoz. Let rutom E1350.
Smeštaj: Hoteli,hosteli,kampovi
Ishrana: Iz ranca.
Oprema: Planinarske cipele,mali ranac,kapa,tanje rukavice,kamašne,slojevito oblačenje,rezervna presvlaka,zaštita od vetra,kiše i sunca,astro folija,čeona lampa,prva pomoć,sveća,šibica,upaljač i pištaljka.
Dokumenta: Pasoš,,zdrastvena knjižica,planinarska knjižica(sa plaćenom članarinom za tekuću godinu). U Jordanu zvanična valuta je Jordanski dinar. Jedan Jordanski dinar je 1.2799 euraPlan: Putovanje na relaciji Požarevac- Budimpešta autom. Let Beograd Aman. Prvi dan u glavnom gradu,zazgledanje znamenitosti. Drugog dana obilazak lokaliteta Petra sa stručnim vodičem. Trećeg dana obilazak pustinje Wadi rum sa stručnim vodičem. Četrvrti dan je rezervisan za penjanje najvišeg vrha Jordana u pratnji lokalnog planinarskog saveza. Petog dana uživamo u čarima Crvenog mora. Kupanje I obilazak Akabe. Šestog dana obilazak reke Jordan, gde se po predanju krstio Isus Hrist. Povratak u Aman, slobodno veče. Poslednjeg
dana let za Beograd. Akcija ne obuhvata sve obroke na akciji i sve transvere u Jordanu(Akaba-Aman),vizu. Sve ostalo da, čak I ulaze na sve lokalitete.
Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u p.k. Vukan od 2011.godine.Više od 2100 planinara je uzelo učešće na akcijama,od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima.Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj,kurs planinarske orjentacije,kao i školu za vodiče 3.kategorije i 2.kategorije kao i za vodiče za vođenje via ferrata(po međunarodnim standardima).Veliko visokogorsko iskustvo,sa preko 160 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv,kao i nekoliko preko 3000 mnv,tri vrha preko 4000 mnv,tri vrha preko 5000mnv i jedan vrh preko 6000 mnv….Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima. Sportista Braničevskog okruga za 2017. i 2021. godine. Kategorisan od strane Planinarskog saveza Srbije 2017.godine u sportistu nacionalnog ranga.
Svi učesnici na akciji,učestvuju nasopstvenu odgovornost!!!Oni koji nisu spremni na kompromis, oni kojisu svadljivi, oni koji nemaju timski duh ili suograničene širine pogleda, ne poštuju načelaplaninarenja, ne poštuju vodiča i njegoveodluke, molim da se ne prijavljuju zaakciju !!!Akcija se izvodi po pravilniku obezbednosti u izvođenjuplaninarskih aktivnosti.
Lepo vreme i dobro druženje iplaninarenje,želi vam planinarskivodič Zoran Pavlović i Planinarskiklub Vukan!
Organizator:Stariji alpinista pripravnik, Gorski vodnikZoran Pavlović
telefon za prijave:063/83 84 888 i 060/ 0 556 536
mail: pavloviczoran75@admin
fb: hps://www.facebook.com/zoran.pavlovic.16
Viber: Zoran Pavlović
Akontaciju možete uplatiti na br.tek.rač.265-0000000301626-42,
Raiffeisen banka-Zoran Pavlović
