Veliki koprenski vodopad

Veliki koprenski vodopad

Po kišovitom, maglovitom, septembarskom danu, desetočlana grupa sredovečnih planinara, uputila se po prvi put ka Velikom koprenskom vodopadu. Početak staze je na 1000m n/v od šumarske kuće, vlasništva JP „Srbija šume“, blizu mesta Široka Luka. Šumskim putem uz Jelovičku reku, staza postaje uža i vodi do šume kroz koju se probijamo bez ikakvih problema.Većina ima kišne kabanice, vreme je toplo sa minimalnih sedamnaest stepeni i maksimalnih dvadeset tri stepena predviđenih za taj dan.

Grupu predvodi mlad vodič Vladimir Kostić iz PK „Vidlič Pirot“, na kraju kolone je iskusan dugogodišnji planinar i licencirani vodič, Vlada Rajčić iz PK „Vukan“, Požarevac, a ja Letica Živanović, organizator ove akcije nalazim se u sredini. Vlada je iskusan gljivar i brižno ih skuplja dok prolazimo šumom. Kupine i maline skrivaju se niz stazu i prate nas svo vreme kretanja. Rodile su ove kišovite godine da nas osveže i okrepe.

Posle sedmog kilomerta izlazimo iz šume i teren postaje stenovitiji. Predstoje nam poslednja četri kolometra kretanja, između planinske kleke u bujnom i kišovitom izdanju. Magla nam uskraćuje prelepe vidike koji se pružaju oko nas, dok kiša neprestalno sipi. Nižu se tepisi kleke i povremeno nekim planinarima predstavljaju ozbiljne prepreke u kretanju. Bitno je da svakI korak, bude pažljiv sa umerenim ritamom. Penjemo se polako, praveći pauze. U hodu i stojići se odmaramo jer se nema gde sesti, sve je vlažno oko nas.

Posle šestočasovnog hodanja, prvo čujemo snagu velike količine vode, a zatim i vidimo obavijen maglom Veliki koprenski vodopad. Uglavljen je u strme strane levo od vrha Kopren i s nekoliko svojih kaskada dostiže ukupnu visinu oko 103 metara. Na 1724m n/v pravimo kratku pauzu za fotogtafisanje i užinu, i odjednom se dešava pravo čudo prirode, – magla kao rukom odnesena, povlači se i nestaje. Nebo nas nagrađuje za svu našu upornost i trud i vreme bez kiše prati nas sve do kraja akcije. Takvi su prvi septembaski dani na Staroj planini a pogotovu na padinama Koprena, nevidljivom i najudaljenijem vrhu.

Većina svlači kabanice i navlači suvu presvlaku iz ranca. Bržim hodanjem bez većih zadržavanja noge ostaju tople bez obzira na vlažnost cipela i čarapa kod svih planinara. Pri povratku, deo staze prolazi pored bugarske granice i mi imamo osećaj da smo učesnici međunarodne planinarske akcije. Nižu se poznati predeli i staze, vidljiviji i lepši , borovnice i brusnice.

Kišovito i maglovito vreme oduzelo nam je duži boravak u prirodi i uživanje u njoj, a meni lično, donelo je novo, nepoznato planinarsko iskustvo, koje ne bih menjala ni za šta na svetu.

Letica Živanović