Istorijat društva

NAPISAO Miloš Branković | 10 MART 2010

                                                                         Istorija Planinrskog Društva (1960 – 2010)
                                                                                                   VUKAN 
prvih 50  godina (i posle)

       1960 – te godinine: počeci i zamajac

Počeci organizovnog planinarenja u Požarevcu vezuju se za 1951 godinu kada je, zalagnjem profesora Ivkovića,osnovano Planinarsko društvo Ždrelo. Tokom desetogodišnjeg postojanja, društvo se bavilo organizovanjem izleta u okolinu  Požarevca.
26. maja 1960 god održana je 8. godišnja skupština Planinarskog društbva Ždrelo . Posle prvih tačaka dnevnog reda (izbor radnog predsedništva, izveštaj o radnu društva, finansijski izveštaj…) došlo se do 9. tačke, promene naziva društva u Planinarsko smučarsko društvop Vukan. Potom je donet pravilnik društva i izvršen izbor organa društva. Za prvog predsednika društva izabran je Kruzvel Vinko (Vincenc Karel Kurzweil) aktivno vojno lice tada sa službom Požarevcu. Rođen u Postojni  20.10.1920, preminuo 2014 godine i sahranjen je u Bohinjskoj Bistrici, možemo reći u zagrljaju Julijskih planina koje je tako voleo. Službovao je u Skoplju, Sarajevu, Požarevcu . Penzionisan je u Ljubljani sa činom majora.

Tako je praktično na temeljima Planinarskog društva Ždrelo nastalo novo Planinarsko (smučarsko) društvo Vukan. U starom društvu ostalo je nekoliko članova, koje je već u narednim mesecima  prestalo sa radom. Da se ne radi samo o promeni imena društva, nego i o novoj koncepciji, videlo se već u prvoj godini rada. Pored orgainzovanja izleta, članovi društva pohađaju kurseve organizovane od trane PPS a (Planinarski Savez Srbije): letnji i zimski alpinistički kurs, kurseve za vodiče i kurseve službe za spasavnje.

Homoljska Transverzala   originalna brošura iz 1967 god

Zatim je iste godine  doneta odluka o stvaranju Homoljske transverzale. Usledila je ubrzo i realizacija te je transverzala završena do 4. jula 1964 god u čast 20 god revolucije. Ovo povezivanje aktivnosti planinarskog društva sa važnim datumina novije istorije je pravilo za manje-više sve društvene aktivnosti tog doba i imale su materijalnu podrdšku SOFK-e (Savez organizacija za fizičku kulturu). Takođe tadašnjim planinarima je uspelo da u naredni petogodišnji plan za teriotriju sreza unesu i izgradnju planinarskih domova u našem kraju i to po jedan svake godine, ali do realizacije ovoga plana nikad nije došlo. Posle manje od godinu dana  prvi predsednik društva Kruzvel Vinko (pravo ime Vincenc Karel Kurzweil) podneo je ostavku zbog obaveza u JNA (prekomanda) i za novog predsednika izabran je Milorad Vulović.

U 1962. god organizovani su izleti u Gornjačku klisuru, na Mali i Veliki Vukan, Beljanicu, Ceremošnju , Ovčarsko – Kablarsku klisuru, Avalu, Triglav… zatim, društvo učestvuje u spomen maršu Tragom partizanskog odreda Veljko Dugošević. Pored ovih planinarskih akcija izvedeno je i preko 50 alpinisičkih akicja: stene Malog Vukana, sevena strana Triglava, stene Kablara…. Trojica alpinista Marjanović Dušan, Trailović Zoran, Jovanović Slobodan, tokom deset dana ispela je najviši vrh Austrije Gros Glokner (Grossglockner) 3769 m i još šest vrhova viših od 3500 m.
Iste godine ekipa PSD Vukan, na sletu planinara na Beljanici, u takmičenju u orjentaciji osvojila je drugo mesto, dok je na vežbi spasavnja u planini zauzela prvo mesto. Verovatno je ovaj uspeh imao uticaja da se u Požarevcu formira stanica službe  spašavanja u planinama, sa obaveštajnom tačkom u Ždrelu.

 

Te 1962 godine održano je 15 sastanaka društva koji se održavaju u prostorijama čitaonice. Realizovno je 29 planinarskih akcija: Ceremošnja – 6 puta sa ukupnim brojem učensika 55, Avala  – 3 puta sa ukupnim broje učesnika 24, Staražilovo  – 1 put, sa ukupnim brojem učesnika 4, Gornjak – 4 puta sa ukupnim brojem učesnika 22,  Logarska dolina – 2 puta sa ukupnim brojem učesnika 2, Juliski alpi – 1 put sa ukupnim brojem učesnika 6, Starica – 4 puta, sa ukupnim brojem učesnika 40, Severna Šara – 1 put , sa ukupnim brojem upesnika 9,  Homoljska tranverzala – kompletno je prešlo 3 planinara, delove Homoljske tranverzale u 5 alcija je prešlo 20 planinara

 

Za relativno skroman broj učesnika po akciji razlog se vidi u malom broju šatora čiji je ukupni kapacitet 9 osoba. Na planinarnje se išlo vozom do Kučeva ili Majdanpeka, odnosno ćirom do Ladnih voda (4 lule).

U trećoj gocini postojanja brojčano stanje društva se uvećalo za 49 novih članova, tako da društvo 1963. godine broji 71 član i to kako se navodi u godišnjem izveštaju sa sledećom starosnom strukturom: 20 pionira, 20 omladinaca i 31 stariji član.

Sledeće  1964. godine broj članova se smanjuje na 60. Za ovu godinu je karakterisično obezbeđivaje početnih sredstava za izgradnju doma u Gornjaku na lokaciji iznad „4 lule“, odnosno iznad ostataka manastira Blagoveštenje. U gradnji planinarskog doma, kako se navodi u izveštaju, učestvuju i 8 članova društva. Izgradnja planirarskog doma biće prioritet Planinarskog Društva Vukan, ali ni u kasnijim godinama pa i decenijama ova idelja neće biti ništa više od započetih temelja. Tako izgrađeni temelji polako su počeli da propadaju i  zarastaju u šipražje.

Članovi društva učestvuju u brojnim takmičenjima i spomen marševima koje organizuje Planiraski Savez Srbije. Posebna pažnja poklanja se orjentacionim takmičenjima na kojima društvo zauzima vodeća mesta, Posvećeni takmičenjima iz orjentacije Planinarsko Društvo Vukan se javlja i kao orgaizator ovih takmičenja. Na takmičenjima koje je organizovao Vukan dodeljivane su pored pehara i nagrade kao što su vreće za spavnje, busole…

1970 – te godine: novi planovi i pregnuća

Već je napomenuto da su članovi društva u velikom broju pohađali razne kurseve. Takođe u okviru društva organizovani su kursevi iz topografije. Na nivou sreza postoji izvestan rivalitet sa planinarskim društvom iz Smedereva (PK Čelik) sa kojim, kako stoji u izveštaju predsednika druptva, postoji slaba saradnja.

U Jugoslaviji tog doba postojalo je 17 planinarskih transverzala. Homoljska transverzala po trasiranju postla je veoma posećena. U toku 1964 godine značku Homoljske transverzale dobilo je 36 planinara iz raznih krajeva Jugoslavije. Posebno se izdvaja 1966. godina kada se broj nosilaca značke Homoljske transverzale povećao za 132 planinara. U prvih 20 godina postojanja Homoljske transverzale podlenjeno je preko 300 značaka. Značka Homoljske transverzale je bila personalizovana jedinstvenim brojem na poleđini značke i bila je vezana tim brojem za nosioca značke upisanom u delovodniku transverzale. Inače trasverzala se prelazila za 4 dana i bila je dugačka oko 130 km.

Za članove našeg drupštva bila je popularna i Fruškogorska transverzala kuju je prešlo 14 članova Vukana. Poseban izazov je bila Slovenačka transverzala sa svojom dužinom od  617 km. Za prelazak ovog puta triojici planinara Vukana bilo je potrebno 25 dana. Inače 1966 godina je dosta uspešna za planinarsko društvo Vukan i broj članova dostiže 146.

U drugoj polovini šezdesetih i u sedamdesetim godinama verovatno da i nema nijednog značajnieg vrha u Jugoslaviji koji Vukanovci nisu popeli. zato će se ovde izostati nabrananje ispenjanih vrhova, jer bi nabrajanje moglo da izgledao kao čas geografije. Od planinarenja u Inostranstvu ispenjane su Visoke Tatre, Oliip, Moldavijanu u Ruminiji, zatim Mirko Dragić 1974 god. ponovo penje Grossglockner u Austiji,
Početkom sedamdesetih godina predsednik društva bio je Protić Dragoljug.

1980. i 1990 godine: aktivnosti polagano utihnjuju

Društvo se kratkotrajno smešta u prostoriju u Sinđelićevoj ulici a zatim u jednoj od prostorija SOFK e (sadašnji Casper cafe), koji deli sa ferijalnim savezom. Sudeći po izvedenim akcijama, osvojenim peharima i medaljama Vukan niže uspehe i u sedamdesetim i početkom osamdesetih. Izdvaja se plaketa Planinarsko Saveza Srbije, dodeljena 1981god  za dugogodišnji rad na razvoju planinarstva u Srbiji. Prave se planovi za uson na Ararat i Himalaje…

Svake godine sklapao se ugovor sa SOFK om o finasiranju aktivnosti Vukana: obnavljenje markacije Homoljske transverzale, organizovanje takmičenja u orjentiringu, časovi topografije, organizovnje spomen marša tragom partizanskog odreda Veljko Dugoševića, finsiranje učešća članova na taborima planinara Srbije, Vojvodine…kao i troškove održavanje prostorija Vukana, pa čak i poštanskih troškova društva.

Ali 1985 god dolazi do promene stava SOFK e u pogledu finasirnja društva te Vukan ostaje bez materijalne podrške. Tadašnje rukovodstvo ne usjpeva da se prilagodi novovnadtaloj situaciji te društvo prestaje sa održavanjem sastanka. Zatim sledi gubitak prostorija. Pojedini članovi društva nastavljaju samoinicijativno sa planinarenjem, ali vremenom i to je prestalo.

Kada su 90-tih  godina nasupili ratni vihori, kada se država raspadala, organizovane akcije nisu postojale.

1998 – 2000 sa novim entuzijazmom u obnovu planinrskog društva

Krajem 1998 god dr Milorad Sarić  pokreće inicijativu da Požarevac dobije planinarsko društvo i za tu ideju pridobija dr Tatjanu Popović i dr Slobodana Petrovića. Na osnivačkoj skupštini pridružuju se i stari članovi Vukana te je prihvaćeno da se novonastalo planinarsko društvo registuje kao Planinarsko Društvo Vukan odnosno da se nastavi tradicija Planinarskog Društva Vukan. Za predednika je izabran dr Milorad Sarić. Prva akcije obonovljenog društva izvedena je 7 novembra 1999 god u saradnji sa planinarskim društvom Medicinar iz Smedereva. Tog dana su planinari Vukana i Medicinara ispeli Štbelj iz pravca Ceremošnje i spustili se preko Tresta do manastira Vitovnice.

Sledeće 2000 god odrganizuju se se akcije u Homolju, markiraju se staze Veliki Vukan, Štubej…. Kreće se u obnavljenje Homoljske transverzale. Takođe, članovi druuštva masovno upestvuju na republičkim akcijama. Iste godine dr Milorad Sarić  podnosi ostavku na funkciju predsednika društva, te je umesto njega izabran Branimir Stefanović. Na Osmomartovskom sustretu planinara  2002 god  Vukan učestvuje sa 150 planinara. Iste godine društvo postavlja rekord u broju članova – 222 člana, od čega 134 učenika srednjih i osnovnih škola.

Sastanci društva održavaju se najpre, četrvrtokm od 20h, u Domu Vojske Jugoslavije, potom u prostorijama društva za zaštitu životinja, zatim u Hali sportova. Od 2004 god u mesnoj zajednici Bulevar. Od 2008 god sastanci se održavaju utorkom. Nedostatak planinarskog doma je rešen dogovorom sa izviđačima Petrovca na Mlavi da se koristi nekadašnji centar za obuku SNO u sleu Ždrelo sa 50 kreveta.

U društvu se oseća novi entuzijazam.. članovi društva se druže i van planirarskih akcija, organizuju se dočeci novih godina u Izviđačkom domu u Ždrelu.  Prvog janurara 2001 godine posle dočeka nove godine planinari društva ispeli su Veliki Vukan. Od tada svakog prvog janura ponavlja se ova akcija te postaje spontano  tradicionalna.

Ponovo se orkanizuje kurs topografije za članove društva. Branimir Stefanović i Miloš Jeremić završavaju kurs za planinarske vodiće.

Društvo organizuje i republičke planinarske akcije:
10 juna 2010 godine u čast 100 godina organizovanog planinarstva u Srbiji, organizovana je repubilčka akcija pod nazivom “ 10 kacija za 100 društava“  Ceremošnja – Vrh Štubej. Tom prilikom je postvljena ploča na vrhu Štubeja

od 31 avgusta do 2 septembra 2001 god organizovana je republička akcija „Homolju u susret“ uspon na Veliki Vukan i Ježevac
Od 16 do 18 maja 2003 god republička akcija „Homolje u srcu – u srcu Homolja“ –  od sela Laznica do Vrha Zdravča i Kuponova Glava

Dolaskom u društvo Alekse Srdanova osniva se alpinistićki odsek i nekoliko planinara Vukana pohađa letnji aplinisički kurs. Aleksa Srdanov je održao seriju predavanja za sve planinare sa praktičnim temama iz planinarstva i etike.

U prvoj deceniji 21. veka planinari Vukana učestvuju sa drugim društvima i u visokogorskim akcijama – planine Komovi, Prokletije, Moračka Kapa, Orjen, Hajla, Maja Jezerce.. Posebnu saradnju Vukan je ostvario sa pd Medicinar iz Smedereva i PSD Železničar iz Vršca i Beograda. Od 2005 god Zoran Đorđević je vodič u većini planinarskih akcija koje se realizuju po planinama Srbije ali i šire kao što je penjanje vrhova Durmitora, uspon na Triglav, Šar planinu, Olimp, Pirin, Musalu….

Od 2005 do 2009 god predsednik društva je Velibor Popović, 
2009  god za predsednika društva izabran je dr Momčilo Manić.
U organizaciji društva, tokom leta, u vreme godišnjih odmora organizuju se višednevni boravak u nekom planinarskom ili primorskom mestu sa ciljem da se kombinuju planinarenje i godišnji odmor.

2009 god pokrenuta je inicijativa za održavanje Homoljskog Planinarskog maratona koji bi se održavao prve subote u mesecu aprilu. Trasirana je staza koja polazi i završava se u selu Vitovnici ima 7 kontrolnih tačaka (Stubej, Veliki Vranj, izvor Krepoljinske reke , Miucica pecina, Hajducka pecina, Vrata i Kobilja glava) Dužina staze je 35 km. Kasnije je dodata i staza malog Maratona.

 18. april 2010.    1. Homoljski maraton  (učesnika 12 – 2 kluba)

 2. april 2011.      2. Homoljski maraton  (broj učesnika 26 – 5 klubova)

 31. mart  2012.   3. Homoljski maraton  (broj učesnika 35 – 7 klubova)

 6. april  2013      4. Homoljski maraton  (broj učesnika 46 – 8 klubova)

 5. april  2014.     5. Homoljski maraton   (broj  učesnika 82 – 12 klubova) 

 6. april  2015.     6. Homoljski maraton   (broj učesnika 188 – 20 klubova)   tradicionalna akcija pri PSS
 2. April 2016      7.  Homoljski maraton  (broj učesnika  304)   tradicionalna akcija pri PSS
1. April 2017       8. Homoljski marathon (broj učesnika  437)  – tradicionalna akcija  pri PSS

Od individualnih uspeha ističe se: Bojan Trailović – uspon na Mont Blanc  (4808 m) 2006 godine, dr Momčilo Manić 2008 godine penje Island Peak (Himalaji 6189m), zatim 2009  god penje  Aconcavu (6962m – njviši vrh Amerike) i septembra 2010 god učestvuje u pokušaju penjanja šestog vrha na svetu Cho-Oyu (8201m u Himalajima ali je ekspedicija zbog vremenskih prilika stigla do 7200m)

2010 godina bila je posebna za  društvo jer to jubilarna godina, 50 godina od osnivanja društva i tu čast je organizovna republička akcije „Vukan u srcu“ , uspon od sela Ždrelo na Veliki Vukan. Takođe tim povodom 24. decembra 2010 održama je svećana akademija u domu kulture sa velikom izložbom planinarske fotografije.

Povodom jubileja 50 godina od osnivanja planinarskog društva na vrhu Velikog Vukana postavljeno je obeležje 29. maja 2010 god. Kreaciju su osmislie Jovanka Likar – Lola i Miladinka Milić – Micika.

Sledeća republička akcija 9 juna 2012 god „Homoljska Transverzala – uspn na Štubej“,  Kučajna – Ravništarka – Štubej – Cremošnja.

Jula 2012 god planinrasko društvo Vukan menja naziv u planinarski klub Vukan u skladu sa novim zakonom o sportskim udruženjima.
Iste godine Momčilo Manić, Saša Simonović, Vladan Rajčić, Zoran Pavlović i Novica Cvetković završavaju kurs za vodiče.
Od 2011 god uvodi se praksa da se dva puta godišnje organizuju planinarski izleti za učenike osnovnih i srednjih škola. Takođe je 2013 god organizoan izlet u Homoljske planine za lica sa hendikepom.

12 i 13 Otobra 2013 god planinari Planinarskog Društva Vukan postavili su obeležje na vrhu Ježevca. Obležje su dizajnirali Jovanka Likar – Lola i Miladinka Milić – Micika.

2014 godine školu za vodiče su završili Zoran Đorđević i Letica Živanović.

Vladan Rajčić  ispeo je Ararat 5165 m   juna 2014 god
4. oktobra iste godine organizovana je republička akcija U pohode Homolju sa usponom na Ziman i Tilvu Urošu. Na ovoj akciji je učestvovalo 650 planinara.

Krajem 2014 god u  klub se vraćaju Aleksa Srdanov i Bojan Trajilović te se stvaraju uslovi da se ponovo formira alpinistička sekcija. Sa Aleksom i Bojanom u klub dolazi i Ana Stojanović alpinistički pripravnik.

Jula 2015 god  palninari Vukana: Zoran Pavlović vodič, Anita Cvejić, Miodrag Perić, Jovana Bogojević, Draško Najdanović, krenuli su ponovo na osvajanje Grossgloknera. Zbog pogorsanja vremenskih uslova, grupa se sa dostignute visine  3620 mnv  vratila. (samo 180 mnv od vrha)

Avgusta 2015 god planinari Vukana osvoji su najviši vrh Dolomita, masiv Marmolade-Punta Penia 3343 mnv
Ekspediciju je činilo šest članova PK “Vukan“ Požarevac, a njih petoro je ispelo vrh: Zoran Pavlović – vodič, Maja Smiljković, Srećko Jenčić, Milan Stojanović i Anita Cvejić.

Statiskički podaci za petnaest godina obnovljenog društva u pogledu aktivnosti pojedinih članova PK Vukan za period 2004  – 2015

Prezime i ime	Ukupna visina (m)	Pređeno km	Broj akcija	Broj godina u klubu (do 2023 god)
Đorđević Zoran	381 792	8 562	400	23
Katić Dragan	319 754	7 361	365	23
Rajčić Vladan	307 895	7 134	295	23
Stojanović Bogica	197 558	4 831	272	20
Janković Rajko	191 949	3779	193	7
Manić Momčilo	188 476	4 298	213	16
Pavlović Zoran	157 368	2 997	133	12
Janković Dragomir	154 092	4 012	245	19
Milić Miladinka	150 012	3 254	183	23
Branković Miloš	147 691	3 450	208	23
Lazić Boža	147 378	3350	181	13
Urošević Dragan	119 482	2 690	156	13
Cvetković Novica	111 250	2 297	152	23
Milosavljević tomisalv	97 294	2 326	140	11
Stojadinović Miljan	90 788	1 841	100	11
Kostić Dragan	87 616	1 826	108	10
Marinković Slobodan	87 228	2 382	138	18
Mladenović Momir	79 010	1 631	88	10
Marinkoivć Radoša	74 538	1 731	104	17
Vasić Jadranka	69 909	1 514	96	14
Jašarević Javorka	67 630	1 424	88	12
Simić Milan	65 099	1 257	58	4
Kostadinov Brankica	57 079	1 339	84	19
Stojanović Dejan	54 491	1 198	61	12
Jeničić Srećko	54 208	977	49	11
Janošević Darko	51 202	1 079	67	10
Pavlin Slavica	51 123	1 062	71	6
Živanović Letica	46 331	1 058	62	10
Smiljković Maja	46 217	928	48	12
Pavlović Miša	49 378	1 243	82	14
Vučković Ljubinka	45 926	945	43	13
Čupić Aleksandar	45 570	1 033	56	10
Đorđević Slavica	45 505	972	56	10
Stefanović Branimir	42 447	602		13
Pantić Živadin	41 131	932	65	10
Jatić Katarina	40 942	972	35	8

Ostali dugogodišnji članovi društva/kluba (do 2023 god):
Joka Bošnjaković 18 god
Draško Vujčić 10 god
Milan Stojanović 11 god
Milica Ivković 10 god
Veibor Popović 14 god
Milena Ćurćić 20 god
Suzana Todorović 23 god
Nevenka Petrovič 13 god
Rakina Radulovć 10 god

Juna 2016 god Aleksandar Milosavljević ispeo se na Mont Blanc 4808 m.
Juna 2016 god Zoran Pavlović u toku 4 dana (dva vikenda) prešao celu Homoljsku transverzalu.
Jula 2016 god a Ana Stojanović je ispela  Kazbek (5.047m) u Gruziji i Elbrus  (5.642m) u Rusiji. Ekspedicija je bila u organizaciji planinarskog kluba „Balkan“ i trjala je 17 dana.  U Gruziji canovi ekspedicije bili su smešteni na planinarskom domu koji se nalazi na visini od 3.650m. Posle klimatizacije na 4.100m, sat vremena posle  ponoći ekspedicija kreće u uspon na najviši vrh Gruzije – Kazbek (5.047m). Uspon je bio uspešan i nakon silaska sa Kazbeka ekspedicija je krenula ka Rusiji. Preko Terskolija do Azau, odakle su žičarom dosli do prvog kampa Garabaši (3.750m) gde su nocili u barelima. 12. jula oko ponoći ekspedicija je krenula ka vrhu Evrope preko stene Pastuhova (4.800m) pa do sedla (5.300m). Od sedla  na Zapadni Elbrus (5.642m). Povreda noge, nazeb i mnoge druge otežavajuće okolnosti nisu sprečile Anu Stojanović da nakon nekoliko sati se popne na vrh kome je temperature bila oko -20 °C  i to medju prvima u grupi.

16.jula 2016 god usledilo je još jedno osvajanje Elbusa 5642 m. Ovog puta to je uspela Jovana Bogojević

Avgusta 2016 god Zoran Pavlovć i Milan Stojanović ovojili su najvisi vrh Austrije Grossglockner 3798 m
Uspon je ostvaren u organizaciji pk Vukan i propraćen je u lokalnim elektronskim medijima

Avgusta 2016 god Desanka Bogić i Draško Najdanović završili su školu za planinarske vodiče.

Septembra 2016 god Helena Lambić ispela je Grossglockner (3798 m), najviši vrh Austrije.

22.. oktobra 2016 god izedena je repubička akcija – Homoljske planine – Ježevac 675 m. Po oblačnom i kišovitom vremenu na akciji je učestovalo 260 planinara. Dužina staze je bila 13 km Polazak je bio iz centra sela Ždrela, zatim preko Šetonjskog mosta i izvora Patuljak do vrha Ježevac 675 m. Silazak je išao istočnom stranom Ježevca do manastira Gornjak.

Planinarski klub Vukan je u periodu od 18-21 juna 2017.godine izveo uspon na najvisi vrh Italije-Gran Paradiso 4061 mnv Na vrh su se popoeli Zoran Pavlović,Milan Stojanović i Ivan Ciger. Opširnije.

Jula 2017 god Jovana Bogojevič – Joka Osvojila je Gran Paradizo 4061 mnv.
Gran Paradizo je planina u Graian Alpima u Italiji, koji se nalazi između Aosta i Piedmont regiona.Gran. Sedma je najviša planina u Grajskim Alpama, sa visinom od 4.061 m, nalazi se blizu Mon Blana na obližnjoj granici sa Francuskom. Gran Paradiso je jedina planina čiji sam vrh dostiže preko 4.000 metara a koji je u potpunosti na teritoriji Italije.
Prema visokim alpskim planinarskim standardima Gran Paradiso se smatra jednim od najtežih vrhova od 4.000 metara i često se koristi kao priprema za uspon na Mont Banc.

Jula 2017 god Jovana Bogojević – Joka osvojila je Mont Blanc 4808 m

Zoran Pavlović ispeo je  vrh Razdeljnjaju 6148 mnv na planinskom masivu Pamir   2017 god  (opširnije)

Na osnovu rezultata sprovođenja trogodišnjeg programa „Pešačenje i planinarenje“ uz podršku Ministarstva omladine i sporta, Upravni odbor PSS usvojio je odluku da se u program za 2017. godinu uvrsti zajednička akcija „Dan pešačenja u Srbiji“. Za pokretanje akcije odabran je datum 16. septembar 2017. Akcija je upisana u zvanični Kalendar akcija Republičkog saveza za 2017. godinu. Na osnovu ove odluke PSSa PK Vukan je organizovao obeležavanje dana pešačenja sa 4 pripemljene staze
Staza 1: Čačalica – dužina 2,7 km, visinska razlika 124 m
Staza 2: Minine vode – dužina 8,7 km, visinska razlika 158 m.
Staza 3: Sojin salaš – dužina 10,7 km, visinska razlika 141 m.
Staza 4: Manastir Rukumija  – dužina 25 km u oba pravca;
Ukupan bruoj registrovanih učesnika je bio 610.
Sledećih godina ova manifestacija se održava svake godine druge subote u septembru u celoj Srbiji.
Iz praktičnih razloga staza Sojin salaš nije obnavljana i nije više korišćena za Dan pešačenja ali je markirana staza do man Sestroljina (12 km) kao alternativa stazi man Rukumija. Polazna mesto mesto za sve staze na Dan pešačenja je Ekološki dom na Čačalici. Narednih godina najduža staza se prelazila samo u jednom pravcu, u povratku je obezbeđen prevoz.

Oktobra 2017 god održano je na Rajcu Balkansko prvenstvo u planinarskoj orjentaciji 2017. Na tom takmičenju Vladan Rajčić je u epipi veterana osvojio 3. mesto, dok su Tijana Vasilevski, Milena Vasilevski i Sofija Nikolić u ekipi pionira osvojile 2. mesto.

Na 41. Fruškogorskom maratonu 2018 iz PK Vukana učestovalo je  3 takmičara i tu u kategoriji Ultra Extrem Trail –  dužina staze 133,7 km. Od 75 učestnika na startu, celu stazu prešli su 38 učestnika. Vladan Rajčić je prešao stazu  za 29:36:31 i zauzeo je 17. mesto dok je  Draško Vujčić  bio  na 27. i  Aleksa Bozdić (najmlađi učestnik ekstremnog maratona) na 28. mestu.

Aprila 2018 god formirana je penjačka sekcija PK Vukana (Alpinistički odsek). Odsek su sačinjavali Bojan Trajilovć, Ana Stojanović – predsednik i Novica Jovanovć iz PK Josif Pančić)
9. jula 2018 god Draško Najdanović ispeo je Elbrus 5642 m

Krajem 2018 god  Planinarski Savez Srbije dodelio je priznanja PK Vukanu za rezultate postignute u takmičenju u planinarskoj orjentaciji:
2. mesto u kategoriji veterani.
3. mesto u kategoriji veteranke
3. mesto u kategoriji juniorke

2018 god Homljska trasverzala je ponovo registrovana u PSSu. Na sajut PSSa stoji : Homoljsku transverzalu je trasirao 1961. PSD „Vukan“, a obnovljena je i trasirana ponovo u periodu od 2000. do 2017. Transverzala je poslednji put markirana između 2013. i 2015.

6. februara 2020 god u osnovnoj školi Kralj Aleksandar I u Požarevcu postavljen je bolder (veštačka stena) visinte 4,5 m. Projekat je osmisilio i realizovao član Alpinističkog Odseka PK vukan Bojan Trailović a  finasijski je pomogla Opština Požarevac.

24.08.-31.08.2020godine :  Zoran Pavlović, Zoran Mikić iz PK Vukana ispeli su Ararat visok 5137mnv  opširnije

20. oktobra 2020 god održana je svečana akademija povodom 60 godina od osnivanja društva (kluba) i tom prilikom je uručena plaketa Planinarskog Saveza Srbije Planinarskom Klubu Vukan.

Takođe tom prilikom su uručene srebrne značke PSSa pojedinicima kluba: Zoranu Đorđeviću, Draganu Katiću, Miladinki Milić i Milošu Brankoviću. Bronzane značke PSSa: Zoranu Pavloviću, Novici Cvetkoviću, Momčilu Maniću, Bogici Stojanoviću i Javorki Jašarević 

13. decembar 2020 god na republičkom takmičenju u Dry tooling u Bojan Trajilović je zauzeo 3. mesto, Ana Stojanović 4. mesto.

Decembra 2020 god Zoran Pavlović je završtio kurs za vodiča ferate.

2021 god je počela sa dogradnjom boldera u osnovnoj školi Kralj Aleksandar l.

Maja 2021 god tročlana ekipa je prešla Homoljsku transverzalu. O toj akciji vodič Zoran Pavlović je napisao:

Prošlo je tačno pet godina i mog samostalnog prelaska Homoljske transverzale. Ovog puta se okupio tročlani tim sa istim ciljem. Polovinom maja 2021.godine ekipa u sastavu: Zoran Pavlović-vodič, Nataša Jocić (PK Vukan) i Darica Karabašanov Dragojević (PK Gornjak). Startovalo se 12. maja ispred doma kulture u Kučevu, a završili smo 15.maja na izvoru Mlave u Žagubici. Homoljsku transverzalu smo prešli overivši sve tačke transvezale. Pored standardne opreme, morali smo poneti i šator,vreću za spavanje i podlošku. Prvog dana smo stigli do Malog Vranja, gde smo i prespavali. Drugog dana smo stigli do manastira “Gornjak” gde smo i konačili. Trećeg dana stigli do Krupajskog vrela i tu smo noćili. Poslednjeg dana smo prešli največi put,nekih 45km,ali smo stigli do cilja. Ukupno je pređeno 138km sa 7100m uspona. U četri dana penjanja imali smo i lepog i kišovitog vremena. Otprilike pola pola. Nevremena nije bilo,kao ni većih pehova. Plan je bio pet dana da provedemo na stazi, ali mi smo četvrti i peti dan spojili sa željom da je što pre završimo. To je ostavilo i svoje posledice u vidu brojnih žuljeva koje smo imali na stopalima. Homoljska transvezala je u dobrom stanju, možda fali po koji putokaz i markacija, ali generalno može da se ide. Prolazi najlepšim delovima Homoljskih planina i Beljanice. Najvažniji projekat planinarskog kluba “Vukan” i dalje živi.

Na godišnjoj skupštini kluba održanoj 25. maja 2021 god u Ekološkom domu na Čačalici za predesnika kluba izabran je Novica Mitić.

26. jula 2021 god Maja Smiljković osvojila je Ararat, najviši vrh Turske na 5.137 m n v.

Po izuzetno lošem vremenu, Zoan Pavlović i cela ekipa popeli su najviši vrh Evrope-Elbrus 5642mnv. 8. avgusta 2021 u 10h po moskovskom vremenu ,nakon 8h uspona

U završnom plasmanu u treking ligi Planarskog Saveza Srbije 2021 god (7 kola ) ženska ekipa Planiarskog Kluba Vukan zauzaela je 3 treće mesto, muška ekipa 4 mesto.

Početkom aprila 2022 god Jelena Tadić je izabrana za člana Komisije za planiarski treking PSS-a, dok je Javorka Jašarević izabrana za člana komisije za planinarske objekte.

Izgradnjom veštačke stene PK „Vukan“ u OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“ iz Požarevca stečeni su uslovi za početak treniranja i razvoja sportskog penjanja u Požarevcu . Do sada je sportsko penjanje funkcionisalo samo kroz alpinistički odsek kluba na prirodnim stenama. Veštačku stenu koriste i alpinisti našeg kluba za svoje treninge, koji je inače i održavaju – vode brigu o njoj. Sama gradnja od ideje do realizacije potekla je još za vreme mandata Dr Miloša Brankovića tadašnjeg Predsednika kluba, te nastavljena u mandatu Novice Mitića kao Predsednika kluba. Penjači i planinari PK Vukan koji su uložili svoj radni doprinos tokom izgradnje su Bojan Trailović (idejni začetnik i glavni realizator projekta), Ana Stojanović, Draško Najdanović, Mateja Marković (iz triatlon kluba), Milivoje Antić, Vladimir Živković, Ana Blagojević, Aleksa Bozdić i Bojan Stević. Veliku zahvalnost dugujemo i gospodinu Goranu Segeru, direktoru OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“, koji nam je obezbedio prostor u okvirima fiskulturne sale, kao i terminima za trening.

Klub je do sada organizovao dva takmičenja u cilju promocije sportskog penjanja. Jedno školsko povodom dana OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“ u kome je učešće uzelo oko 120 deteta 1-8 razreda i jedno međuškolsko takmičenje osnovnih škola na teritoriji grada gde je učešće uzelo 105 takmičara .
Međuškolsko takmičenje je organizovano u saradnji sa Savezom za školski sport Grada Požarevca i OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“ (26. 5. 2022 god). Prvoplasiranim učenicima (prva tri mesta po kategoriji) uručene su medalje , a najboljoj školi uručen prelazni pehar, koji je osvojila OŠ Kralj Aleksandar Prvi po broju osvojenih medalja. Drugoplasirana škola po broju osvojenih medalja bila je Dositej Obradović iz Požarevca.

5. 6. 2022 god odlukom upravnog odbora PK Vukan odlučeno je da se pristupi kupovini placa u selu Ždrelo od Branislava Petrovića – Brane radi izgradnje planinarskog doma.

U cilju prikupljanja sredstava za kupovinu placa odmah potom usledio je poziv članovima kluba za donacijom.

Expedicija Himalaji, venac Panir sa usponom na vrh Lenjin 7134 mnv

Treću expediciju na Himalaje poveo je kao i do sada Zoran Pavlović. Expedicija je trajala u periodu od 10.07.-04.08.2022. godine. Put ih je vodio preko Istambula do glavno grada Kirgistana, Biškeka. Od Biškeka vožnja do samom juga zemlje i grada Oš, takozvanim Pamirskim putem. U Ošu se nalaze sa agencijom preko koje su dobili papire i već sutra dan krenuli ka baznom kampu. U kampu dva da na odmora pa prva aklimatizacija na vrh Pavlovski, ne do samog vrha već do 4000 mnv. Dan odmora pa selidba do kampa 1 na 4500 mnv. Dan odmora pa druga aklimatizacija na vrh Juhina 5130 mnv preko vrha Holm na 4810 mnv. Tu se javljaju prve poteškoće sa visinom koje su bile izražene kod Zorana Mikića. U povratku u kamp 1, nakon pregleda kod doktora, Zoran mora da siđe dole u bazni, ima dobre znakove visinske bolesti. Sređujemo logistiku da što pre siđe dole u bazni kamp, za njega je ova expedicija završena. Nakon dana odmora penjemo se i selimo u kamp 2 na 5400 mnv. Postavlamo šatore, jedan na ledniku a jedan na kosoj steni iznad. Kod većine se oseća glavobolja malaksalost. Nakon jo jednog dana odmora vršimo aklimatizaciju do vrha Razdeljnjaja na 6148 mnv. Usput Rebeka se loše oseća i odustaje na 5700 mnv. Snežana iz Kladova sa sa bolovima uspeva da se za jedno sa nama domogne vrha. Odmah je nagovestila da po povratku u kamp 2 odustaje od daljeg penjanja. Povratak u kamp 2. Pravimo logistiku za povratak devojaka iz kampa 2 u kamp 1. Nakon jo jednog dana odmora penjemo se do kampa 3 na 6100 mnv. Svela se knjiga na tri slova. Nakon dana odmora, trebali smo krenuti na završni uspon. Ivan se ne oseća najbolje i traži jedan odlaganja. Nakon odlaganja jednog dana i noć pred uspon , razboljeva se vodič Zoran Pavlović. Jaki bolovi u stomaku, udaljavaju ekipu od završnog uspona. Nakon konstultacija, spuštaju se dole. Ekspedicija je završena sa najvećom visinom i vrhom Razdeljnjaja na 6148 mnv. Za tako velike visine, potrebno je imati malo sreće. Expediciju je činilo šest planinara i jedan pas, Zoran Pavlović (vodič) i Zoran Mikić (p.k. Vukan), Rebeka Sorđe i Alfred Abraham (p.k. Spartak), Snežana Brložanović ( o.ps.d. Dragan Radosavljević) i Ivan Marjanović (p.k. Radnički).

Na sastanju Alpinističkog odseka novembra 2022 god PK Vukan Bojan Trajilović izabran je za ševa odseka. Do tada funkciju ševa odseka obavljala je Ana Stojanović.

U generalnom plasmenu treking lige Srbije za 2022 god ženska ekipa je zauzela 2. mesto (Sanja Jovanović, Suzana Šuster Radojević, Nada Živković, Ana Blagojević, Darica Dragojević i Jelena Tadić)., dok je Sanja Jovanović zauzela prvo mesto u ženskoj konkurenciji.

Vreme sportskih uspeha za PK “Vukan” iz Požarevca

Reč naroda je za naboljeg sportistu u 2022 godini izabrao Sanju Jovanović u kategoriji seniorki.

Povodom dodele priznanja najboljim sportistkinjama i sportistima Grada Požarevca za 2022. godinu Sportski savez Grada Požarevca i NIPD “Reč naroda” dodelili su povelju predsedniku kluba Novici Miticu za izuzetne rezultate i doprinos sportu Grada Požarevca.

DANI PLANINARA SRBIJE doržano je u Homoljskskim planinama, selo Ždrelo 2023.
16. do 18. jun 2023. godine. Glavni domaćin manifestacije bio je Planinarski Klub Vukan

Prvo pozivno pismo Dani planinara Srbije

Expedicija Damavand 5610 mnv, venac Elborz ( Iran )

Expedicija u Iranu obeleželo je to,  što je bila sastavljena samo od planinara Vukana. Na put se krenulo 11.07.2023. a vratili su se 18.07.2023. godine. Kao i nebrojano puta do sada put je vodio preko Istambula do Teherana. Istambul se tako pozicinirao u avio saobraćaju. Nakon dolaska u Teheranu, dan za razgledanje grada. Već sutradan ekipa je krenula put uspavanog vulkana. Sledećeg dana prva aklimatizacija, pa odmor. Već idućeg dana krenulo se gore od kampa 1 na 3200 mnv do kampa 2 na 4300 mnv.

Smeštaj u šatore i zasluženi odmor. Sutradan još jedna aklimatizacija do 4900 mnv. Tu već se dobro oseća visina. Povratak u kamp i noćenje. Idućeg dana pod okriljem noći ekipa kreće u 03h ka vrhu. Negde oko 5000 mnv, dr Sloba odustaje od daljeg uspona. Vraća se u kamp. Ostatak polako, ali sigurno napreduju. Malo pre podneva zastava Vukana i Srbije zavijorila se na ovom uspavanom divu. Dva Zorana imaju određene poteškoće, Mikić sa disanjem a Sarafinović sa blokadom mišića. Uz malo veće napore i podršku silazimo do kampa 2. Noćimo jo jednu noć u ovom kampu, da bi se stanje kod naših planinara stabilizovalo. Sutradan pod znatno boljim okolnostima silazimo sa planine. Dan odmora i dan za uživanje u Teheranu, centru drevne države Persije. Expediciju je činilo šest planinara, Zoran Pavlović (vodič), dr Slobodan Petrović, Zoran Mikić, Zoran Sarafimović, Dragan Zlatković i Nikola Petrović.

Septembra 2023 god Milan Stojanoviċ je ispeo Monblan

O ovom uspehu pisao je e Braničevo:

Odlasku na Monblan, vrh od 4.807 metara nadmorske visine, prethodila je psihofizička priprema koja je aktivno trajala nekoliko meseci, ali za uspešan uspon bilo je presudno iskustvo planinara.

Milan je već više od 10 godina član požarevačkog Planinarskog kluba „Vukan“, a ljubav prema planinarenju počela je željom za boravkom u prirodi, te je poslušao prijatelja Ivana Cigera i otišao u šetnju po Homolju.

„U gradu smo se dosta otuđili od prirode i želeo sam to da promenim. Prvi susret sa planinarenjem imao sam laganim šetnjama po Homolju, pa sam krenuo sa težim i višim usponima. Planinarenje je krenulo postepeno, uzlaznom putanjom, od viših vrhova Srbije preko regionalnih vrhova do Alpa. Ostvario sam uspešne uspone na najviši vrh Slovenije – Triglav, Italije – Gran Paradiso, Austrije – Grosglokner, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije… Planinarenje čoveka uzme celog, uđe u krv i boravkom na jednoj planini već planirate odlazak na sledeću“, rekao je Milan za E-Braničevo.

Milan Stojanović

Na Monblan pokušao je da se popne pre četiri godine, ali nije uspeo. Stigao je do 4.300 metara nadmorske visine, skoro do vrha, ali se tada naglo pogoršalo vreme i ekipa je odlučila da odustane. Ističe da mu je ovaj vrh od tada do 10. avgusta, kada se na njega popeo, stalno bio u mislima i želeo je da završi ono što je započeo.

Priprema je počela još u Srbiji, organizacija puta je bila složena, a morao je i da predvidi vremenske uslove i sve ono što ga tamo čeka.

„Francuske vlasti su pooštrile odlazak na planinu zbog brojnih smrtnih slučajeva. Da biste uopšte pristupili planini, osnovni uslov je da morate imati odobrenje od planinarskih domova da ćete tamo prespavati. Problem je što se ti termini popune veoma brzo, jer planinari iz sveta idu na Monblan, pa morate imati i sreće. Takođe, kratko je vreme za uspon, oko dva, dva i po meseca. Osim toga morate i da rezervišete voz kojim putujete do određene visine“, objasnio je Milan.

Po njegovim rečima, fizička kondicija je najvažniji preduslov za uspon, a on se intenzivno pripremao od polovine maja – trčao je, vozio bicikl i plivao. Neophodno je znanje korišćenja planinarske opreme, a bez iskustva nije moguće uspon izvršiti uspešno.

 Pogled tokom uspona

Nakon što je tročlana ekipa koju su činili  Milan Stojanović i Ivan Ciger iz Požarevca i Berislav Kučić iz Hrvatske stigli u Francusku, prvo su se ukrcali na voz koji ih je vozio do 2.300 metara nadmorske visine, nakon čega su tri sata hodali do prvog planinarskog doma na 3.100 metara nadmorske visine u kome su prespavali, zbog aklimatizacije. Rano ujutru su krenuli do sledećeg planinarskog doma na 3.800 metara nadmorske visnine i prošli su veoma tešku i opasnu deonicu koja je nazvana „Kuloar smrti“.

„To je deonica od 100 metara ravne staze, ali izuzetne opasnosti, s obzirom na to da se obrušava kamenje sa okolnih vrhova. Upravo su tu zabeleženi brojni smrtni slučajevi. Srećom, prošli smo ovu stazu bez problema“, priseća se naš sagovornik.

Tročlana ekipa ostvarila san

U drugom planinarskom domu bio je planiran odmor i noćenje, ali je ekipa procenila da je dovoljno odmorna, nisu imali simptome visinske bolesti, te su odlučili da se odmah popnu na vrh.

„Od tog planinarskog doma do vrha bilo nam je potrebno četiri sata i u 16 časova po lokalnom vremenu 10. avgusta popeli smo se na najviši vrh zapadne Evrope i Alpa. Staza do vrha prekrivena je snegom, brojne su uzbrdice i nizbrdice, a prolazite pored jednog skloništa koje služi za hitan smeštaj u slučaju pogoršanja vremena“, rekao je Milan.

Na vrhu su imali vremena da se fotografišu i uživaju u uspehu, a osećaj je po rečima našeg sagovornika neverovatan. Naglašava da je osetio euforiju i sreću, ali da je tek predstojao teži deo posla – silazak.

„Osećaj kada smo bezbedno izašli na vrh je neopisiv – vidite cele Alpe, okolne vrhove, ali je stalno u mislima bezbedan silazak. Izlaskom na vrh čoveka ponese uspeh, te zbog toga mnogi planinari prave greške i opuste se pri silasku. Ukoliko neko oseti da nije spreman da se popne na vrh, bolje je da odustane, planina će tu biti i sledeće godine. Najbitnija misija je spustiti se bezbedno sa planine, jer ste tamo na snegu, a evakuacija je komplikovana i teška“, objasnio je naš sagovornik i dodao da su se u 19 časova spustili u planinarski dom.

Vrh prekriven snegom, ali je vreme išlo u njihovu korist

Ističe da je na Alpima vreme izuzetno promenljivo, menja se na svakih pola sata, ali je ekipa imala sreću da izabere dva najlepša dana u sezoni za penjanje. Kako kaže, na dan njihovog uspona temperatura je bila oko nule na vrhu, a nedelju dana pre toga minus 22 stepena.

Iako, po njegovim rečima, ova planina nema zahtevne deonice poput nekih viših planina, najveći problem je u tome što planinar ne zna kako će njegovo telo funcionisati pri tolikoj visini.

„Mi nismo imali problema sa visinskom razlikom, uzimali smo preventivno lekove i vitamine, ali su brojni primeri da su ljudi doživljavali visinsku bolest, kada krene nagon za povraćanjem, mučnina i težak hod, a tu dolazi do ozbiljnih zdravstvenih problema“, dodao je Milan.

Monblan ni bi trebalo potceniti

Problem je i taj što na planini ima gužve, čak na nekim deonicama dolazi i do mimoilaženja sa drugim planinarima. U planinarskim domovima, koji služe za odmor i aklimatizaciju, skoro je pa nemoguće spavanje, s obzirom na to da su delili sobu sa ostalim planinarima koji pakuju opremu i planiraju uspon. Takođe, domovi su skupi, po rečima našeg sagovornika voda košta devet evra, ali na tako velikoj visini ne postoji izbor uzevši u obzir da su je kupovali i za ličnu higijenu.

Upravo u tim domovima slušali su različita iskustva, mnogi su odustajali, a samo dan pre njihovog uspona bilo je i smrtnih slučajeva. Ipak, uspeli su da savladaju strah, jer je želja bila veća.

Nakon ostvarenog jednog cilja, slede drugi, pa Milan planira da se popne na najviši vrh Turske, na Damavand u Iranu, Kilimandžaro u Africi i najviši vrh Ervrope Elbrus. Takođe, želi da ode i na planinarski treking oko najviših vrhova Himalaja.

Okružno takmičenje Oosnovnih škola u sportskom penjanju

        Planinarski klub "Vukan" iz Požarevca  u saradnji sa OŠ "Kralj Aleksandar Prvi", Savezom za školski sport Požarevac i Sportskim centrom Požarevac, organizovao je 7.12.2023. godine okružno takmičenje u sportskom penjanju na veštačkoj steni za osnovne škole.  Ovo je treći put da se organizuje takmičenje na veštačkoj steni u oš Kralj Aleksandar Prvi koja je produkt velikog razumevanja  od strane škole za jednim ovako ekstremnim  sportom novijeg datuma. Samo Sportsko penjanje je na prošlim olimpijskim igrama u Tokiju postalo olimpijski sport i veoma je važno da se deci i populaciji omogući bavljenje istim. Glavni cilj takmičenja je bio približiti sportsko penjanje deci radi popularizacije i omasovljenja istog. Sportsko penjanje uz upotrebu savremene penjačke zaštitne opreme je gotovo sto odsto bezbedan sport, čak se i preporučuje deci za pravilan razvoj kako kičmenog stuba, tako i celog tela jer aktivira apsolutno sve grupe mišića. Obzirom da je u našoj zemlji ovaj sport još u povoju, a i u našem okrugu  nije do sada organizovano ništa slično, učešće  je uzelo 5  osnovnih škola. Škola koja je ostvarila najbolji uspeh sa najviše osvojenih medalja je Dositej Obradović iz Požarevca.         Treba izraziti posebnu zahvalnost  i preduzeću Arriva-Litas, koja je donacijama pomogla organizaciju takmičenja.

Takmičari koji su osvojili medalje:

Kategorija 1. i 2. razred, dečaci

1.Milutin Kornesko , učenik 2/2, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

2.Aleksej Marjanović, učenik 2/1,Oš „Jovan Cvijić“ Kostolac

3.Sergej Kalinić, učenik 2/1, Oš „Jovan Cvijić“ Kostolac

Kategorija 1. i 2. razred, devojčice

1.Nevena Spasić , učenica 2/2, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

2.Andrea Stević, učenica 1/1,Oš „Sveti Sava“ Požarevac

3.Mia Jovanov, učenica 2/1, Oš „Jovan Cvijić“ Kostolac

Kategorija 3. i 4. razred, dečaci

1.Lazar Jović , učenik 4/1, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

2.Damjan Živković, učenik 3/1, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

3.Jakša Nikolić, učenik 3/3, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

Kategorija 3. i 4. razred, devojčice

1.Ljubica Palić, učenica 4/1, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

2.Iskra Trailović, učenica 4/4, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

3.Anđelija Aleksić, učenica 3/3, Oš „Sveti Sava“ Požarevac

Kategorija 5. i 6. razred, dečaci

1.Grigorije Milošević, učenik 6/2, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

2.Jovan Jotić, učenik 6/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

3.Vuk Topo, učenik 5/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

Kategorija 5. i 6. razred, devojčice

1.Una Trailović, učenica 6/4, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

2.Nina Jevremović, učenica 6/3, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

3.Teodora Ilić, učenica 6/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

Kategorija 7. i 8. razred, dečaci

1.Aleksa Stanojević, učenik 7/3, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

2.Đorđe Živanović, učenik 8/3, Oš „Sveti Sava“ Požarevac

3.Milun Nenezić, učenik 8/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

Kategorija 7. i 8. razred, devojčice

1.Iva Dobrosavljević, učenica 7/2, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

2.Milica Radojković, učenica 8/3, Oš Bata Bulić Petrovac na Mlavi

3.Tatjana Dimitrijević, učenica 7/2, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

Takmičari koji su osvojili medalje:

Kategorija 1. i 2. razred, dečaci

1.Milutin Kornesko , učenik 2/2, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

2.Aleksej Marjanović, učenik 2/1,Oš „Jovan Cvijić“ Kostolac

3.Sergej Kalinić, učenik 2/1, Oš „Jovan Cvijić“ Kostolac

Kategorija 1. i 2. razred, devojčice

1.Nevena Spasić , učenica 2/2, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

2.Andrea Stević, učenica 1/1,Oš „Sveti Sava“ Požarevac

3.Mia Jovanov, učenica 2/1, Oš „Jovan Cvijić“ Kostolac

Kategorija 3. i 4. razred, dečaci

1.Lazar Jović , učenik 4/1, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

2.Damjan Živković, učenik 3/1, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

3.Jakša Nikolić, učenik 3/3, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

Kategorija 3. i 4. razred, devojčice

1.Ljubica Palić, učenica 4/1, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

2.Iskra Trailović, učenica 4/4, Oš „Dositej Obradović“Požarevac

3.Anđelija Aleksić, učenica 3/3, Oš „Sveti Sava“ Požarevac

Kategorija 5. i 6. razred, dečaci

1.Grigorije Milošević, učenik 6/2, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

2.Jovan Jotić, učenik 6/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

3.Vuk Topo, učenik 5/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

Kategorija 5. i 6. razred, devojčice

1.Una Trailović, učenica 6/4, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

2.Nina Jevremović, učenica 6/3, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

3.Teodora Ilić, učenica 6/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

Kategorija 7. i 8. razred, dečaci

1.Aleksa Stanojević, učenik 7/3, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

2.Đorđe Živanović, učenik 8/3, Oš „Sveti Sava“ Požarevac

3.Milun Nenezić, učenik 8/1, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

Kategorija 7. i 8. razred, devojčice

1.Iva Dobrosavljević, učenica 7/2, Oš „Dositej Obradović“ Požarevac

2.Milica Radojković, učenica 8/3, Oš Bata Bulić Petrovac na Mlavi

3.Tatjana Dimitrijević, učenica 7/2, Oš „Kralj Aleksandar Prvi“ Požarevac

Planinarski Klub Vukan je u 2023 god imao 3 kategorisana sportiste

Bojan Trajilović alpinizam medunarodni rang

Ana Stojanović alpinizam nacionalni rang

Zoran Pavlović visokogorstvo nacionalni rang

Sredinom 2023 god Jelena Tadić je podnela ostavku na mesto rukovodioca treking tima. Septembra je za novog rukovodioca , odlukom upravnog odbora kluba imenova ne Nada Živković koja je ubrzo odbila da prihvati imenovanje. Krajem 2023 god Jelena Tadić je napustila klub.

Za novog rukovodioca treking tima kluba odlukom upravnog odbora imenovana je Ana Blagojević 1. feb 2024 god.

Krajem februara 2024 god Zoran Pavloviċ sa grupom planinara Vukana ispeo je Mojsijevu Goru u Egiptu.
Sinajska gora ( Mojsijeva gora) je planina na južnom delu Sinajskog poluostrva u Egiptu, sa najvišim vrhom od 2.285 m. Poznata je u jevrejskoj, hrišćanskoj i muslimanskoj tradiciji kao mesto gde je Mojsije primio Deset zapovesti.

13. aprila 2024 god odžan je 15. Homoljski Planinarski Maraton. Ovog puta je održavanje Maratona pomereno za 2. subotu u aprilu zbog takmičenja u treking ligi koja su počela da se održavaju početkom aprila. Po prvi put je Homoljski planinarski Maraton odžan iz Ceremišnje (sa platoa iznad pećine) uz pomoć planinarskog društva Štubej iz Kučeva. Po prvi put su takmičri nosili elektronske nagoice i prvi put je na kontrolnim tackama obezbedena okrepa. I ovog puta su bile na raspolaganju 3 staze.

https://boom93.rs/article/30583/homoljski-maraton-okupio-preko-400-ucesnika-fotovideo

Na 47. Fruškogorskom maratonu održanom 27-28.04.2024 dodeljeno je najveće priznanje članu planinarskog kluba Vukan Vladanu Rajčiću za dugogodišnje učešće na Fruškogorskom maratonu i za postignute rezultate.