Istorijat društva

 

Istorijat društva

 

 

 

NAPISAO Miloš Branković | 10 MART 2010

                                                                         Istorija Planinrskog Društva (1960 – 2010)
                                                                                                   VUKAN 
prvih 50  godina (i posle)

       1960 – te godinine: počeci i zamajac

Počeci organizovnog planinarenja u Požarevcu vezuju se za 1951 godinu kada je, zalagnjem profesora Ivkovića,osnovano Planinarsko društvo Ždrelo. Tokom desetogodišnjeg postojanja, društvo se bavilo organizovanjem izleta u okolinu  Požarevca.
26. maja 1960 god održana je 8. godišnja skupština Planinarskog društbva Ždrelo . Posle prvih tačaka dnevnog reda (izbor radnog predsedništva, izveštaj o radnu društva, finansijski izveštaj…) došlo se do 9. tačke, promene naziva društva u Planinarsko smučarsko društvop Vukan. Potom je donet pravilnik društva i izvršen izbor organa društva.

Tako je praktično na temeljima Planinarskog društva Ždrelo nastalo novo Planinarsko (smučarsko) društvo Vukan. U starom društvu ostalo je nekoliko članova, koje je već u narednim mesecima  prestalo sa radom. Da se ne radi samo o promeni imena društva, nego i o novoj koncepciji, videlo se već u prvoj godini rada. Pored orgainzovanja izleta, članovi društva pohađaju kurseve organizovane od trane PPS a (Planinarski Savez Srbije): letnji i zimski alpinistički kurs, kurseve za vodiče i kurseve službe za spasavnje.

HomoljskaTransverzala

Zatim je iste godine  doneta odluka o stvaranju Homoljske transverzale. Usledila je ubrzo i realizacija i transverzala je završena do 4. jula 1964 god u čast 20 god revolucije. Ovo povezivanje aktivnosti planinarskog društva sa važnim datumina novije istorije je pravilo za manje-više sve društvene aktivnosti tog doba te je imalo materijalnu podrdšku SOFK-e (Savez organizacija za fizičku kulturu).Takođe tadašnjim planinarima je uspelo da u naredni petogodišnji plan za teriotriju sreza unesu i izgradnju planinarskih domova u našem kraju i to po jedan svake godine, ali do realizacije ovoga plana nikad nije došlo. Posle manje od godinu dana  prvi predsednik društva Kruzvel Vinko podneo je ostavku zbog obaveza u JNA (prekomanda) i za novog predsednika izabran je Milorad Vulović.

U 1962. god organizovani su izleti u Gornjačku klisuru, na Mali i Veliki Vukan, Beljanicu, Ceremošnju , Ovčarsko – Kablarsku klisuru, Avalu, Triglav… zatim, društvo učestvuje u spomen maršu Tragom partizanskog odreda Veljko Dugošević. Pored ovih planinarskih akcija izvedeno je i preko 50 alpinisičkih akicja: stene Malog Vukana, sevena strana Triglava, stene Kablara…. Trojica alpinista Marjanović Dušan, Trailović Zoran, Jovanović Slobodan, tokom deset dana ispela je najviši vrh Austrije Gros Glokner (Grossglockner) 3769 m i još šest vrhova viših od 3500 m.
Iste godine ekipa PSD Vukan, na sletu planinara na Beljanici, u takmičenju u orjentaciji osvojila je drugo mesto, dok je na vežbi spasavnja u planini zauzela prvo mesto. Verovatno je ovaj uspeh imao uticaja da se u Požarevcu formira stanica službe  spašavanja u planinama, sa obaveštajnom tačkom u Ždrelu.

 IstorijatDrustva2

Te 1962 godine održano je 15 sastanaka društva koji se održavaju u prostorijama čitaonice. Realizovno je 29 planinarskih akcija: Ceremošnja – 6 puta sa ukupnim brojem učensika 55, Avala  – 3 puta sa ukupnim broje učesnika 24, Staražilovo  – 1 put, sa ukupnim brojem učesnika 4, Gornjak – 4 puta sa ukupnim brojem učesnika 22,  Logarska dolina – 2 puta sa ukupnim brojem učesnika 2, Juliski alpi – 1 put sa ukupnim brojem učesnika 6, Starica – 4 puta, sa ukupnim brojem učesnika 40, Severna Šara – 1 put , sa ukupnim brojem upesnika 9,  Homoljska tranverzala – kompletno je prešlo 3 planinara, delove Homoljske tranverzale u 5 alcija je prešlo 20 planinara

 

cl karta2

Za relativno skroman broj učesnika po akciji razlog se vidi u malom broju šatora čiji je ukupni kapacitet 9 osoba. Na planinarnje se išlo vozom do Kučeva ili Majdanpeka, odnosno ćirom do Ladnih voda (4 lule).

U trećoj gocini postojanja brojčano stanje društva se uvećalo za 49 novih članova, tako da društvo 1963. godine broji 71 član i to kako se navodi u godišnjem izveštaju sa sledećom starosnom strukturom: 20 pionira, 20 omladinaca i 31 stariji član.

Sledeće  1964. godine broj članova se smanjuje na 60. Za ovu godinu je karakterisično obezbeđivaje početnih sredstava za izgradnju doma u Gornjaku na lokaciji iznad „4 lule“, odnosno iznad ostataka manastira Blagoveštenje. U gradnji planinarskog doma, kako se navodi u izveštaju, učestvuju i 8 članova društva. Izgradnja planirarskog doma biće prioritet Planinarskog Društva Vukan, ali ni u kasnijim godinama pa i decenijama ova idelja neće biti ništa više od započetih temelja. Tako izgrađeni temelji polako su počeli da propadaju i  zarastaju u šipražje.

Članovi društva učestvuju u brojnim takmičenjima i spomen marševima koje organizuje Planiraski Savez Srbije. Posebna pažnja poklanja se orjentacionim takmičenjima na kojima društvo zauzima vodeća mesta, Posvećeni takmičenjima iz orjentacije Planinarsko Društvo Vukan se javlja i kao orgaizator ovih takmičenja. Na takmičenjima koje je organizovao Vukan dodeljivane su pored pehara i nagrade kao što su vreće za spavnje, busole…

IstorijatDrustva3

1970 – te godine: novi planovi i pregnuća

Već je napomenuto da su članovi društva u velikom broju pohađali razne kurseve. Takođe u okviru društva organizovani su kursevi iz topografije. Na nivou sreza postoji izvestan rivalitet sa planinarskim društvom iz Smedereva (PK Čelik) sa kojim, kako stoji u izveštaju predsednika druptva, postoji slaba saradnja.

IstorijatDrustva5

U Jugoslaviji tog doba postojalo je 14 planinarskih transverzala. Homoljska transverzala po trasiranju postla je veoma posećena. U toku 1964 godine značku Homoljske transverzale dobilo je 36 planinara iz raznih krajeva Jugoslavije. Posebno se izdvaja 1966. godina kada se broj nosilaca značke Homoljske transverzale povećao za 132 planinara. U prvih 20 godina postojanja Homoljske transverzale podlenjeno je preko 300 značaka. Inače trasverzala se prelazila za 4 daa i bila je dugačka oko 130 km.

Za članove našeg drupštva bila je popularna i Fruškogorska transverzala kuju je prešlo 14 članova Vukana. Poseban izazov je bila Slovenačka transverzala sa svojom dužinom od preko 1000 km. Za prelazak ovog puta triojici planinara Vukana bilo je potrebno 25 dana. Inače 1966 godina je dosta uspešna za planinarsko društvo Vukan i broj članova dostiže 146.

U drugoj polovini šezdesetih i u sedamdesetim godinama verovatno da i nema nijednog značajnieg vrha u Jugoslaviji koji Vukanovci nisu popeli. zato će se ovde izostati nabrananje ispenjanih vrhova, jer bi nabrajanje moglo da izgledao kao čas geografije. Od planinarenja u Inostranstvu ispenjane su Visoke Tatre, Oliip, Moldavijanu u Ruminiji, zatim Mile Dragić 1974 god. ponovo penje Grossglockner u Austiji, Mont Blan – Francuska 1986 god.
Početkom sedamdesetih godina predsednik društva bio je Prodić Dragoljug.

1980. i 1990 godine: aktivnosti polagano utihnjuju

Društvo se kratkotrajno smešta u prostoriju u Sinđelićevoj ulici a zatim u jednoj od prostorija SOFK e (sadašnji Casper cafe), koji deli sa ferijalnim savezom. Sudeći po izvedenim akcijama, osvojenim peharima i medaljama Vukan niže uspehe i u sedamdesetim i početkom osamdesetih. Izdvaja se plaketa Planinarsko Saveza Srbije, dodeljena 1981god  za dugogodišnji rad na razvoju planinarstva u Srbiji. Prave se planovi za uson na Ararat i Himalaje…

IstorijatDrustva6

Svake godine sklapao se ugovor sa SOFK om o finasiranju aktivnosti Vukana: obnavljenje markacije Homoljske transverzale, organizovanje takmičenja u orjentiringu, časovi topografije, organizovnje spomen marša tragom partizanskog odreda Veljko Dugoševića, finsiranje učešća članova na taborima planinara Srbije, Vojvodine…kao i troškove održavanje prostorija Vukana, pa čak i poštanskih troškova društva.

IstorijatDrustva7

Ali 1985 god dolazi do promene stava SOFK e u pogledu finasirnja društva te Vukan ostaje bez materijalne podrške. Tadašnje rukovodstvo ne usjpeva da se prilagodi novovnadtaloj situaciji te društvo prestaje sa održavanjem sastanka. Zatim sledi gubitak prostorija. Pojedini članovi društva nastavljaju samoinicijativno sa planinarenjem, ali vremenom i to je prestalo.

Kada su 90-tih  godina nasupili ratni vihori, kada se država raspadala, organizovane akcije nisu postojale.

1998 – 2000 sa novim entuzijazmom u obnovu planinrskog društva

Krajem 1998 god dr Milorad Sarić  pokreće inicijativu da Požarevac dobije planinarsko društvo i za tu ideju pridobija dr Tatjanu Popović dr Slobodana Petrovića. Na osnivačkoj skupštini pridružuju se i stari članovi Vukana te je prihvaćeno da se novonastalo planinarsko društvo registuje kao Planinarsko Društvo Vukan. Za predednika je izabran dr Milorad Sarić. Prva akcije obonovljenog društva izvedena je 7 novembra 1999 god u saradnji sa planinarskim društvom Medicinar iz Smedereva. Tog dana su planinari Vukana i Medicinara ispeli Štbelj iz pravca Ceremošnje i spustili se preko Tresta do manastira Vitovnice.

Sledeće 2000 god odrganizuju se se akcije u Homolju, markiraju se staze Veliki Vukan, Štubej…. Kreće se u obnavljenje Homoljske transverzale. Takođe, članovi druuštva masovno upestvuju na republičkim akcijama. Iste godine dr Milorad Sarić  podnosi ostavku na funkciju predsednika društva, te je umesto njega izabran Branimir Stefanović. Na Osmomartovskom sustretu planinara  2002 god  Vukan učestvuje sa 150 planinara. Iste godine društvo postavlja rekord u broju članova – 222 člana, od čega 134 učenika srednjih i osnovnih škola.

IstorijatDrustva8

dr Tatjana Lončar (Popović). dr Milorad Sarić i Branimir Stefanović na godišnjici obnovljenog društva

Sastanci društva održavaju se najpre, četrvrtokm od 20h, u Domu Vojske Jugoslavije, potom u prostorijama društva za zaštitu životinja, zatim u Hali sportova. Od 2004 god u mesnoj zajednici Bulevar. Od 2008 god sastanci se održavaju utorkom. Nedostatak planinarskog doma je rešen dogovorom sa izviđačima Petrovca na Mlavi da se koristi nekadašnji centar za obuku SNO u sleu Ždrelo sa 50 kreveta.

U društvu se oseća novi entuzijazam.. članovi društva se druže i van planirarskih akcija, organizuju se dočeci novih godina u Izviđačkom domu u Ždrelu.  Prvog janurara 2001 godine posle dočeka nove godine planinari društva ispeli su Veliki Vukan. Od tada svakog prvog janura ponavlja se ova akcija te postaje spontano  tradicionalna.

Ponovo se orkanizuje kurs topografije za članove društva. Branimir Stefanović i Miloš Jeremić završavaju kurs za planinarske vodiće.

Društvo organizuje i republičke planinarske akcije:
10 juna 2010 godine u čast 100 godina organizovanog planinarstva u Srbiji, organizovana je akcije pod nazivom “ 10 kacija za 100 društava“  Ceremošnja – Vrh Štubelj.
od 31 avgusta do 2 septembra 2001 god organizovana je akcija „Homolju u susret“ uspon na Veliki Vukan i Ježevac
Od 16 do 18 maja 2003 god akcija „Homolje u srcu – u srcu Homolja“ –  od sela Laznica do Vrha Zdravča i Kuponova Glava

Dolaskom u društvo Alekse Srdanova osniva se alpinistićki odsek i nekoliko planinara Vukana pohađa letnji aplinisički kurs. Aleksa Srdanov je održao seriju predavanja za sve planinare sa praktičnim temama iz planinarstva i etike.

U prvoj deceniji 21. veka planinari Vukana učestvuju sa drugim društvima i u visokogorskim akcijama – planine Komovi, Prokletije, Moračka Kapa, Orjen, Hajla, Maja Jezerce.. Posebnu saradnju Vukan je ostvario sa pd Medicinar iz Smedereva i PSD Železničar iz Vršca i Beograda. Od 2005 god Zoran Đorđević je vodič u većini planinarskih akcija koje se realizuju po planinama Srbije ali i šire kao što je penjanje vrhova Durmitora, uspon na Triglav, Šar planinu, Olimp, Pirin, Musalu….

Od 2005 do 2009 god predsednik društva je Velibor Popović, 
2009  god za predsednika društva izabran je dr Momčilo Manić.
U organizaciji društva, tokom leta, u vreme godišnjih odmora organizuju se višednevni boravak u nekom planinarskom ili primorskom mestu sa ciljem da se kombinuju planinarenje i godišnji odmor.

Od individualnih uspeha ističe se: Bojan Trailović – uspon na Mont Blanc  (4808 m) 2006 godine, dr Momčilo Manić 2008 godine penje Island Peak (Himalaji 6189m), zatim 2009  god penje  Aconcavu (6962m – njviši vrh Amerike) i septembra 2010 god učestvuje u pokušaju penjanja šestog vrha na svetu Cho-Oyu (8201m u Himalajima ali je ekspedicija zbog vremenskih prilika stigla do 7200m)
Na krovu Amerike

2010 godina bila je posebna za  društvo jer to jubilarna godina, 50 godina od osnivanja društva i tu čast je organizovna republička akcije „Vukan u srcu“ , uspon od sela Ždrelo na Veliki Vukan. Takođe tim povodom 24 decembra 2010 održama je svećana akademija u domu kulture sa velikom izložbom planinarske fotografije.red naroda 21 12 10

Sledeća republička akcija 9 juna 2012 god „Homoljska Transverzala – uspn na Štubej“,  Kučajna – Ravništarka – Štubej – Cremošnja.

Jula 2012 god planinrasko društvo Vukan menja naziv u planinarski klub Vukan u skladu sa novim zakonom o sportskim udruženjima.
Iste godine Momčilo Manić, Saša Simonović, Vladan Rajčić, Zoran Pavlović i Novica Cvetković završavaju kurs za vodiče.
Od 2011 god uvodi se praksa da se dva puta godišnje organizuju planinarski izleti za učenike osnovnih i srednjih škola. Takođe je 2013 god organizoan izlet u Homoljske planine za lica sa hendikepom.

2014 godine školu za vodiče su završili Zoran Đorđević i Letica Živanović. 4. oktobra iste godine organizovana je republička akcija U pohode Homolju sa usponom na Ziman i Tilvu Urošu. Na ovoj akciji je učestvovalo 650 planinara.

Krajem 2014 god u  klub se vraćaju Aleksa Srdanov i Bojan Trajilović te se stvaraju uslovi da se ponovo formira alpinistička sekcija.

Jula 2015 god  palninari Vukana: Zoran Pavlović vodič, Anita Cvejić, Miodrag Perić, Jovana Bogojević, Draško Najdanović, krenuli su ponovo na osvajanje Grossgloknera. Zbog pogorsanja vremenskih uslova, grupa se sa dostignute visine  3620 mnv  vratila. (samo 180 mnv od vrha)

Avgusta 2015 god planinari Vukana osvoji su najviši vrh Dolomita, masiv Marmolade-Punta Penia 3343 mnv
Ekspediciju je činilo šest članova PK “Vukan“ Požarevac, a njih petoro je ispelo vrh: Zoran Pavlović – vodič, Maja Smiljković, Srećko Jenčić, Milan Stojanović i Anita Cvejić.

Juna 2016 god Aleksandar Milosavljević ispeo se na Mont Blanc 4808 m.
Juna 2016 god Zoran Pavlović u toku 4 dana (dva vikenda) prešao celu Homoljsku transverzalu.
Jula 2016 god a Ana Stojanović je ispela  Kazbek (5.047m) u Gruziji i Elbrus  (5.642m) u Rusiji. Ekspedicija je bila u organizaciji planinarskog kluba „Balkan“ i trjala je 17 dana.  U Gruziji canovi ekspedicije bili su smešteni na planinarskom domu koji se nalazi na visini od 3.650m. Posle klimatizacije na 4.100m, sat vremena posle  ponoći ekspedicija kreće u uspon na najviši vrh Gruzije – Kazbek (5.047m). Uspon je bio uspešan i nakon silaska sa Kazbeka ekspedicija je krenula ka Rusiji. Preko Terskolija do Azau, odakle su žičarom dosli do prvog kampa Garabaši (3.750m) gde su nocili u barelima. 12. jula oko ponoći ekspedicija je krenula ka vrhu Evrope preko stene Pastuhova (4.800m) pa do sedla (5.300m). Od sedla  na Zapadni Elbrus (5.642m). Povreda noge, nazeb i mnoge druge otežavajuće okolnosti nisu sprečile Anu Stojanović da nakon nekoliko sati se popne na vrh kome je temperature bila oko -20 °C  i to medju prvima u grupi.

 

Ana Stojanovic na Elbrusu

Ana Stojanovic na Elbrusu

16.jula 2016 god usledilo je još jedno osvajanje Elbusa 5642 m. Ovog puta to je uspela Jovana Bogojević

Jovana Bogojević na Elbrusu

 

Avgusta 2016 god Zoran Pavlovć i Milan Stojanović ovojili su najvisi vrh Austrije Grossglockner 3798 m
Uspon je ostvaren u organizaciji pk Vukan i propraćen je u lokalnim elektronskim medijima

grosglokner

Zoran Pavlovic ( u sredini u plavoj jakni) i Milan Stojanovic (u sredini u crvenoj jakni) Grossglockner 3798

Avgusta 2016 god Desanka Bogić i Draško Najdanović završili su školu za planinarske vodiče.

Septembra 2016 god Helena Labić ispela je Grossglockner (3798 m), najviši vrh Austrije.
helena1

22.. oktobra 2016 god izedena je repubička akcija – Homoljske planine – Ježevac 675 m. Po oblačnom i kišovitom vremenu na akciji je učestovalo 260 planinara. Dužina staze je bila 13 km Polazak je bio iz centra sela Ždrela, zatim preko Šetonjskog mosta i izvora Patuljak do vrha Ježevac 675 m. Silazak je išao istočnom stranom Ježevca do manastira Gornjak.

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.